Reke i vrela za razvoj

Najznačajniji vodotok je Crna Reka (ili Crni Timok), sa pritokama Radovanska reka, Mirovštica, Arnauta. Opština je bogata i mnogobrojnim vrelima: vrela Crnog Timoka u Krivom Viru (Pećura), vrela Lozica i Buk, Lukovsko vrelo, vrelo Radovanske reke, Grozničevac, vrelo Mirovštica.

Pećura u selu Krivi Vir je kompleks izvorišta Crnog Timoka koji se sastoji od glavnog i drugog, znatno slabijeg izvora. U kompleksu Pećura postoje tri pećine i jedan termalni izvor čija je temperatura vode konstantno oko 22 stepena Celzijusa. Meštani Krivog Vira, odnosno Mesna zajednica ovog sela, učinili su poslednjih godina primetan napor da prostor oko izvora urede i učine primamljivim za izletnike i sve namernike koji dođu do Boljevca ili prolaze magistralom Paraćin – Zaječar. Da podsetimo, Krivi Vir je mesto i gde je počela Timočka buna. U neposrednoj blizini Pećure uzdiže se ogromna stena, koja je nagnuta i stiče se utisak da će se svakog trenutka pasti. Za ovu stenu vezani su mnogi doživljaji, ali i dve tragične ljubavne priče.

Najznačajnija pritoka Crnog Timoka je Radovanska reka. Deset kilometara bistre planinske vode idealno je mesto za pecanje. Ovde se mogu uloviti trofejni primerci potočne pastrmke, tu su i stare vodenice, a priroda je prelepa, sa gustim bukovim šumama i idiličnim proplancima.

U selu Ilino koje se poslednjih godina polako, ali sigurno probija na stazi seoskog turizma, postoji, usred sela, jak izvor hladne pijaće vode. Voda je kanalima i cevima razvedena po celom selu, koje ima sve odlike etno naselja sačuvane arhitekture. Neposredno kraj magistralnog puta kod motela Balašević nalazi se i „sistem vrela“ takozvani „Osmak“, koji napaja planinsku reku Mirovšticu, iz koje se Boljevac i okolina snabdevaju veoma kvalitetnom pijaćom vodom.

Jezero čeka bolje dana

U prostornom planu Srbije bilo je zacrtano i područje na kome bi bilo formirano veštačko jezero, na potezu od ušća Radovanske reke u Crni Timok do Bogovine, koje je trebalo da služi prevashodno vodoprivredi, odnosno da snabdeva čistom vodom nekoliko opština u Timočkoj krajini. To jezero bi po površini trebalo da bude ravno Vlasinskom i drugim većim vodozahvatima u Srbiji, a prema ranijim planovima služilo bi i za sistem navodnjavanja u Crnorečkoj dolini, za proizvodnju električne energije i za ekološki turizam. Koliko je poznato, projekat je samo delimično ostvaren za potrebe SO Bor, jer su postavljeni cevovodi iz podzemnih izvora u koritu Crnog Timoka kod Bogovine, a za podizanje brane i ostale radove zasad nema nikakvih naznaka.

Projekat „Boljevac – kapija Timočke Krajine“ je sufinansiran sredstvima Opštine Boljevac. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.