Reke od značaja za stotine hiljada ljudi

To se navodi u studiji „Izvori prihoda i poslova: Ekonomski značaj rečnih tokova Neretve i Trebišnjice“.

Studija slučaja realizovana u partnerstvu udruženja građana „Dinarica“ iz Mostara i Svetske fondacije za prirodu (WWF Adria) fokusira se na procenu i vrednovanje ekonomskog doprinosa močvara i reka, odnosno močvarnih i vodenih ekosistema za prihode, poslove i javne prihode u sektorima obnovljive energije/hidroenergije, poljoprivrede, snabdevanja vodom i turizma. Rezultati su pre svega namenjeni donosiocima odluka i zakonskih akata, kao i svima koji su odgovorni za planiranje i razvoj. Studija nudi preporuke i detaljne informacije o doprinosima koje životne sredine kroz korišćenje prirodnih resursa (tzv. ekosistemske usluge) pruža održivom ekonomskom rastu.

Međutim, nalazi pokazuju da su donosioci odluka na svim nivoima vlasti suočeni sa teškim izborom kada moraju doneti odluke od značaja za privredni razvoj, npr. potreba za korišćenjem zemljišta i vodnih resursa od strane različitih sektora a istovremeno vodeći računa i o zaštiti životne sredine i odgovornom korišćenju prirodnih resursa.

Studija je istakla da je značajna ekonomska korist u opticaju. Bruto primarni povraćaj od korišćenja vode u samo četiri gore navedena sektora je skoro 450 miliona evra godišnje, gde se od kubnog metra vode dobija od 0,04 do 6,8 evra.

Studija je urađena kao deo inicijative „Studija slučaja o ekonomiji rečnih tokova Neretve i Trebišnjice“, podržane od strane projekta Otvorenog regionalnog fonda za jugoistočnu Evropu – biodiverzitet (ORF-BD) „Procena i vrednovanje koristi ekosistema (ESAV) u narednom periodu u regionu jugoistočne Evrope (ORF-BD-ESAV)“, koji implementira Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ (Deutsche Gesellschaft f�r Internationale Zusammenarbeit GmbH) i finansira nemačko Federalno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ).

ELEKTRIČNA ENERGIJA, VINO…

Autori studije „Izvori prihoda i poslova: Ekonomski značaj rečnih tokova Neretve i Trebišnjice“ analizirali su koliko poslova i prihoda zavisi od rečnih tokova ove dve reke.

Prema njihovim nalazima desetine hiljada poslova i stotine hiljada domaćinstava zavisi direktno od rečnih ekosistema Neretve i Trenišnjice. Hidroenergetska postrojenja proizvedu oko 4.400 GWh električne energije godišnje od voda dve reke, obezbeđujući time prihode od skoro 380 miliona evra. U Republici Srpskoj i do 80 odsto proizvodnje vina u oblasti kojom se bavi studija, zavisi od navodnjavanja, donoseći skoro četiri miliona evra. Javna preduzeća za snabdevanje vodom distribuiraju 18 miliona kubnih metara vode iz Neretve i Trebišnjice samo u BiH i Crnoj Gori, čime se javni prihodi povećaju za više od 16 miliona evra.

„Uzimajući u obzir značajne multiplikatore koji povezuju ove sektore sa dodatnim poslovima, primanjima i proizvodnjom u drugim delovima privrede, ovi iznosi se povećavaju više puta“, piše u studiji.

SARADNJA U INTERESU SVIH

Studija je, takođe, navela manjkavosti statistika i izveštavanja, koje u velikoj meri otežavaju razumevanje potpune ekonomske vrednosti vodnog resursa Neretve i Trebišnjice. Podaci u vezi sa korišćenjem vode za poljoprivredu i snabdevanje opština nisu dostupni i u mnogim slučajevima su kontradiktorni. Ovi sektori su, takođe, važni korisnici voda, dok studija pokazuje da su i neke druge grane poljoprivrede zavisne od ovih resursa.

„Bez jasne slike o tome koliko vode je iz Neretve i Trebišnjice potrebno za ove sektore, donosioci odluka u BiH, Hrvatskoj i Crnoj Gori nisu u mogućnosti da donesu najbolje odluke kada su u pitanju npr. dalje investicije za vodosnabdevanje ili poboljšanje infrastrukture vezane za korišćenje vode odnosno da učine ova pitanja prioritetom. Stoga, donošenje odluka baziranih na kvalitetnim podacima i analizama doprinosi boljem ulaganju i bržem privrednom rastu“, navodi se u studiji.

Autori studije zaključuju, uz jasne ekonomske pokazatelje koje nude, da je u interesu svih da se osigura prekogranična saradnja u upravljanju vodenim resursima, a to će znatno uticati na ekonomski rast, održivi razvoj, smanjenje rizika od katastrofa, a svakako i zaštiti prirode.

Tekst je izvorno objavljen na portalu Balkan Green Energy News