Foto: Pixabay/Enriquelopezgarre
Globalni savet za energiju vetra objavio je 5. avgusta novi izveštaj u kom se tvrdi da je u 2019. godini oboren rekord u snazi novoinstaliranih ofšor postrojenja za proizvodnju energije iz vetra. Tačnije, izgrađeno je 6,1 GW novih kapaciteta, a slična situacija očekuje se i u ovoj godini.
Kada se govori o ofšor proizvodnji, misli se na vetroelektrane koje se grade na vodenim površinama, najčešće u okeanima, jer je tu brzina vetra veća nego na kopnu pa je samim tim veća i proizvodnja električne energije.
U Evropi ovakva postrojenja uspešno rade već 30 godina, ali nova značajna tržišta se pojavljuju i u drugim delovima sveta, posebno u Aziji.
U 2019. godini Evropa je i dalje prva u ukupnom kapacitetu energije koji se proizvodi na ovaj način, ali Kina je rekorder kada su u pitanju nova postrojenja jer je instalirala 2,4 GW.
Na drugom mestu je Velika Britanija sa 1,8 GW, a na trećem Nemačka sa 1,1 GW. Kako azijsko-pacifička regija postaje sve aktivnija, očekuje se da u ovoj deceniji niknu tržišta u Japanu, Vijetnamu, Južnoj Koreji i Tajvanu.
Do 2030. se, prema novom izveštaju, očekuje i da ukupni globalni kapaciteti porastu najmanje do 234 GW. Poređenja radi, na kraju prošle godine su iznosili 29,1 GW, piše Jovana Nikolić za portal Klima101.rs.
Kako u saopštenju za medije kaže Ben Bekvel iz Globalnog saveta za energiju, ovaj način proizvodnje energije postaje sve rasprostranjeniji i vlade širom sveta prepoznaju moguću ulogu ove tehnologije u ekonomskom oporavku nakon pandemije kovida-19.
Treba imati na umu i da je, prema podacima iz izveštaja, ofšor proizvodnja energetski sektor koji je najmanje pogođen pandemijom. Osim toga, zahvaljujući stalnom rastu, očekivano je da u narednih 10 godina upravo ovaj sektor obezbedi oko 900.000 radnih mesta.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
