Revolucija koja počinje iz tanjira

Iako se često povezuje sa ishranom, veganstvo je etički stav i stil života kojim dokazujemo da je moguće živeti bez okrutnosti prema životinjama. Veganstvo je svakodnevna revolucija koja počinje iz tanjira. Svako ko se odluči na ovaj korak, iz etičkih razloga, svestan je da je deo globalne promene koja polako ali sigurno dolazi – to kaže za Danas Jelena Disić osinovačica Vege zajednice, u razgovoru koji je vođen povodom Svetskog dana veganstva.

Prema njenim rečima ovaj dan se simbolično obeležava svakog prvog novembra u godini, jer su se u novembru 1944. smeli aktivisti iz Velike Britanije okupili i odlučili da osnuju prvo vegansko udruženje – The Vegan Society.

To udruženje iznelo je i prvu zvaničnu definiciju veganstva: „Veganstvo je filozofija i način života koji nastoji da isključi – koliko je to moguće i izvodljivo – sve oblike eksploatacije i okrutnosti prema životinjama zarad hrane, odeće ili u bilo koje druge svrhe; Promoviše razvoj i upotrebu alternativa bez životinja, a u korist ljudi, životinja i životne sredine. U prehrambenom smislu označava praksu prestanka konzumiranja svih proizvoda koji su u potpunosti ili delimično dobijeni od životinja“.

– Od te godine se ovaj datum obeležava se širom sveta, kako bi se pre svega informisala javnost o tome šta znači veganstvo, a ujedno i osnažila globalna veganska zajednica – ukazuje Disić.

Iako je od osnivanja prvog vrganskog udruženja prošlo više od sedamdeset godina, ona ističe da se vegani i dan danas susreću sa brojim predrasudama.

– Brojne studije slučaja pokazuju, a i moje iskustvo, da postoje mnoge okolnosti kako u privatnoj tako i u javnoj sferi, u kojima su vegani diskriminativno pozicionirani, a samo postojanje termina veganofobija, koji se u upotrebi pojavljuje 2007. godine, nam govori da su predrasude prema veganima prisutne – pojašnjava Disić.

Prema njenim rečima, predrasude se uglavnom usmeravaju na ishranu, ali diskriminacija postoji i unutar samih institucija.

– Diskriminacija unutar institucija je tema o kojoj treba više govoriti, počev od zdravstvenog, do obrazovnog sistema, u čijim su pravilnicima propisane sulude mere, kojih ove institucije moraju da se pridržavaju, npr. „meso: svaki dan, do pet puta nedeljno“ (citat iz „Pravilnika o bližim uslovima za organizovanje, ostvarivanje i praćenje ishrane učenika u osnovnoj školi“). Ovi propisi u samom osnovu zanemaruju postojanje veganske dece u sistemu. Svi ovi problemi u martu 2020. godine postali su vidljivi u Velikoj Britaniji, kada je okončan višegodišnji slučaj kojim je sud u Norviču presudio da se etičko veganstvo kvalifikuje kao filozofsko uverenje i da treba da bude zakonom zaštićeno od diskriminacije – pojašnjava Disić.

Upitana kako, na ovom planu, stvari stoje u našoj zemlji ona kaže da se trude da se ovakva pitanja pokreću u Srbiji.

– Ove godine je već jedan značajan korak napravljen – uvedeni su veganski obroci u studentske menze. Iskreno se nadam da će i ostale institucije biti otvorene za ovakve promene – ukazuje ona.

Onima koji razmišljaju da se oprobaju u veganstvu Disić poručuje da je „bitno da potrebu da budu deo boljeg sveta osete u sebi“.

– Ako to osećamo, ne možemo da okrećemo glavu, možemo samo da se borimo za promene. Svaki put kada vidite životinju na tanjiru, pticu u kavezu, psa na lancu – gledate specizam. Ako verujete da žaba ili kokoška imaju manje pravo na život i slobodu od vas, da je čovek superiornija životinja, odobravate specizam. Ako kupujete kartu za zoološki vrt, meso, jaja, med, mleko, podržavate specizam, a da možda i ne znate šta je to. To je uverenje da je život neljudskih životinja (neljudi) manje vredan nego naš – pojašnjava Disić i dodaje da su ljudi u prošlosti imali prilike da se kroz istoriju susretnu sa sličnim fenomenima etičke otupelosti čovečanstva sa jedne strane i ujedinjenosti u
borbi protiv nasilja sa druge strane.

– Takav je bio i slučaj sa ropstvom, na koje se gledalo kao na nešto legitimno samo zato što je legalno i čiji su jedini pobunjenici bili žrtve. Potom se etički stav većine populacije izmenio i doveo do promene kolektivnog odnosa prema toj pojavi. Sa životinjama je, nažalost, drugačije. One nemaju taj nivo svesti da bi same za sebe govorile i organizovale pobunu. Zato mora nas da bude sve više kako bismo pobedili u ovoj borbi protiv specizma – zaključuje Disić.

Vegan vodič i Izazov 22 kao pomoć

– Imajući u vidu sve prepreke, nedoumice koje su mučile svakog od nas ko se našao na svom putu ka veganstvu, odlučili smo da napravimo prvi veganski vodič „Vege vodič“ koji će uskoro biti dostupan u štampanom i u digitalnom izdanju. Na ovom projektu radilo je
više od godinu dana oko dvadesetak volontera koji su želeli da razjasne sve nedoumice koje se tiču veganstva. Pored toga ukoliko je nekome potrebno mentorstvo, naše divne kolege iz
udruženja „Sloboda za životinje“ sprovode akciju „Vegan izazov 22“ za koji se uvek možete
prijaviti – pojasnila je Disić.