Rezolucija

To jest: imalo bi zainteresovanih, slutim i da su većina, ali „patriotizam“ je u Srbiji profesionalizovan, postao je značajna privredna grana; kada se jednoga (nadajmo se skorog) dana definitivno razotkrije njegova prava priroda, suočićemo se sa socijalnim problemom. Jako je mnogo ovde onih koji ne znaju da rade ništa drugo osim da oplakuju tužnu srpsku prošlost, da nedremano brinu o Srbiji i da razotkrivaju nepostojeće zavere. Zbog toga se tako grčevito odupiru modernizaciji i normalizaciji stanja u Srbiji. Lebac je, bre, u pitanju. Šta da rade u stabilnoj, međunarodno uvažavanoj Srbiji? Nikome se ne ide u anonimnost. I niko ne bi da se odrekne lakih „patriotskih“ para.

Elem, naš prezident je razložno naumio da se u Skupštini donese rezolucija kojom će se osuditi genocid u Srebrenici i, ako naum uspe, to će biti snažan udarac u glavu jednog šarolikog društva koje lagodno živi od manipulacije srpskom nesrećom. Na prvom mestu, takva jedna rezolucija će oduzeti snažan argument svima onima na Zapadu – a ima ih – koji odgovornost za zločine počinjene od strane ljudi sa imenom i prezimenom proširuju na ceo srpski narod. Ne manje važno je što će žito od kukolja biti odvojeno i na domaćem terenu. Jer gorepomenuti „patrioti“ slično kao zapadni protivnici Srbije, temeljno rade na izjednačavanju umešanih u nepočinstva i onih koji s tim nemaju ništa. „Pa, svi smo Srbi.“ Graje „patrioti“. „Srbi, svi i svuda.“ Prosto je neverovatno koliko je poštenih ljudi naselo na tu patku. A još je neverovatnije koliko je nepoštenih iskoristilo to stanje konfuzije, mešanja svega i svačega, u bljutavoj lažnopatriotskoj čorbi. Evo, sad se kuka na nasilje huligana po stadionima i ulicama, političari prete, sociolozi palamude, a ja vama kažem da su ti zabludeli momci samo bukvalno sledili državnu politiku saglasno kojoj je Ratko Mladić heroj. „Ako su heroji postreljali nekoliko hiljada ljudi, a to se smatra odbranom Srbije“, rezonovali su huligani, „šta je problem ako mi u Beogradu umlatimo nekoliko Francuza, Amerikanaca i drugih koji su nas bombardovali.“ Ima tu još logičnih rezonovanja. „Kad nas je ono Koštuničina Udba angažovala da lupamo ambasade, dobri smo im bili, a sad – prekonoć – hoće da nas pohapse zato što se, osim patriotizmom, bavimo iznudama, dilovanjem droge, biznisom uopšte.“ Ni ja nisam daleko od huliganskog rezonovanja. Ako se već do skora sama Udba bavila dilovanjem droge, nerazumno je očekivati da se uličari bace na humanitarni rad. Sve ovo i mnogo toga što ne može stati u cele novine, posledica je „patriotskog“ delovanja horde besposličara, loših pjesnika, novinarskog ološa i propalica svih boja dobro zaštićenih srpskim barjakom i pokličom „Živela Srbija“. Sačekajmo da rezolucija bude donesena, ako uopšte bude, pa zavirimo u njen tekst. Mnogo ćemo saznati o budućnosti naše zemlje.