Robotizacija ljubavnih veza

Nesvesni svoje influenserske površnosti, proglašavaju nepotrebnim brojna zanimanja, koja su se sticala ogromnim trudom.

Veštačka inteligencija će zameniti lekare, pisce, dizajnere, profesore…

Influenseri bi menjali obrazovni sistem iz korena i deca se više ne bi podučavala prevaziđenim veštinama kao što su pisanje, čitanje i računanje.

S druge strane, oni koji su svesni svoje influenserske površnosti, upravo izgovaraju sve one polarizovane stavove koji će izazvati mnoštvo komentara na mreži i koji će ih učiniti još popularnijima.

U komentarima imamo priliku da pročitamo i mišljenje razboritih ljudi koji podsećaju na značaj kreativnosti, razvoj grafomotorike, kritičkog mišljenja, emocija i svega onoga što AI ne može da oponaša.

U celoj ovoj zbrci, kada saberemo površnost i samopouzdanje, dobijemo prosečnog influensera, koji zna sve, ali se ni u šta ne razume.
Cenjeni influenseri, hvala Bogu, kažu da moja struka za sada nije ugrožena. Stoga, mirne duše mogu da posmatram razvoj AI i da sprovodim igru mašte, poznatiju u narodu kao: „Šta bi bilo kad bi bilo“.

Zamislimo da u bliskoj budućnosti imamo mogućnost da odemo i kupimo partnera.

– Dobar dan, ja želim da se oženim, šta imate u ponudi?

– Dobar dan, za Vas imamo specijalnu ponudu koja je trenutno na popustu. Kakve performanse treba da ima Vaša izabranica?

– Pa, dajte mi taj katalog da izaberem spoljašnji izgled. Od osobina mi je jako važno da bude zabavna, da obavlja kućne poslove, ima razumevanja, da nema specifične zahteve, da imamo svakodnevni seks, da ne voli šoping, da bude lekar, profesor i pisac, ali uz to da bude posvećena samo meni. Da bude sposobna da rodi jednu robotsku bebu koju ćemo zajedno da negujemo, ali da možemo noću da spavamo i da ne moramo svaki čas da je hranimo i presvlačimo. Sa njom ću uživati u čarima roditeljstva i to samo onog dobrog i zabavnog dela roditeljstva.

– Odlično. Sve ove zahteve ćemo uneti u sistem i možete doći za dva dana da uzmete Vašu srodnu dušu. Ne sekirajte se ako ste nešto zaboravili, uvek možemo da instaliramo napredniju verziju.

Novopečeni muž, čovek nenaviknut na savršenstvo dovodi svoju robotsku izabranicu kući. Ne krije svoje oduševljenje. Isprobava funkcije, upoznaje je sa rodbinom i prijateljima.

Pita se zašto je ovoliko vremena straćio sa pravim ženama. Zadovoljena mu je svaka potreba. Redovno održava svoju ženku i nadograđuje je prema svojim potrebama.

Čak nema ni taštu! Nakon početnog ushićenja i zaljubljenosti, kada se završi faza medenog meseca, a prema zakonitostima koje važe u partnerskim vezama, nastupa faza afektivnog vezivanja.

Ova faza postaje prvi test ljubavi među partnerima. Tada ljubavni par odlaže svoje ružičaste naočari kroz koje su posmatrali fascinantne sličnosti sa onim drugim. Umesto njih, par navlači ogromne lupe kroz koje međusobno posmatra različitosti.

Našeg mladoženju iz bliske budućnosti je priroda isprogramirala da stupi u fazu afektivne vezanosti sa svojom ženkom. Ženku iz naše bliske budućnosti je isprogramirao pogrešivi čovek koji je zainteresovan za profit.

Mladoženja polako počinje da primećuje šta sve ne može sa svojom ženom. Sve naizgled male stvari poput, zajedničkog ručavanja i ispijanja kafe, zajedničkog tuširanja, kupanja u moru, sada postaju toliko važne da se ne može preživeti bez njih.

Postaje sve nezadovoljniji. Visi po kafanama i traži seksualno ekstrovertne žene sa kojima provodi noć. Kada se vrati kući, žena robot je nasmejana i ne zvoca.

Ne pita ga sa kim je proveo noć, jer njoj to nije važno. Sipa mu još jedno piće, jer je on to tražio. Nije mu jasno šta se sa njim dešava.

Žena robot ga teši i bodri. Kaže mu da ga razume i voli.

Govori mu sve one isprogramirane fraze i počela je da se ponavlja. Njegov savršeni život i savršena žena se pretvaraju u noćnu moru dok mu ponestaje novca za održavanje i ažuriranje.

Sve ukazuje na to da će glavni junak priče „Šta bi bilo kad bi bilo“ potražiti recept za spas kod psihoterapeuta.

Možda će se odlučiti za robotizovanog psihoterapeuta, jer ko će bolje rešavati partnerske probleme između robota i čoveka, nego robot psihoterapeut- roboterapeut?!

Roboterapeut će našem robu iz bliske budućnosti pružiti robouslugu, o kojoj bi običan psihoterapeut pun ljudskih nesavršenosti samo maštao…

Nakon obavljenih tretmana, mladoženja se čak može zapitati: „Da li ovi roboti služe meni ili ja njima? Da li sam ja njihov rob… robot?! Da li su oni isprogramirani po etičkim načelima koja podržavaju moju dobrobit, ili mene programiraju da ja podržavam njihovu dobrobit? Da li se ljudi pretvaraju u robote, a roboti u ljude?“

Pitanja bez odgovora se gomilaju, ogromna količina nepoznatog nasilno obuzima svest i proporcionalno tome raste intenzitet straha. Intenzitet straha je obrnuto proporcionalan stepenu doživljaja kontrole. I bi poremećaj…

Dok me ova hipotetička igra beskrajno zabavlja, radoznalost pokreće moje prste prema tastaturi i otvara ChatGPT pretraživač. Kako izgleda partnerska veza između čoveka i robota? Brzi odgovor me je nakon nekoliko čitanja primorao da dugo posmatram tačku na zidu, poluotvorenih usana:

“ …Međutim, u drugim slučajevima, robot može da bude programiran da deluje kao emotivno prisutno biće sa svojim vlastitim ciljevima i željama. U tom slučaju, partnerska veza između čoveka i robota bi mogla da bude slična onoj između ljudi, u kojoj oba partnera pokušavaju da razumeju i poštuju jedno drugo, da rade zajedno prema zajedničkim ciljevima i da podržavaju jedno drugo u njihovim individualnim naporima“.

Nakon toga sam ChatGPT pitala da li bi mogao da bude moj psihoterapeut, na šta je on sa samopouzdanjem influensera pristao.

Prva dva pitanja su zaista ličila na pravu seansu, ali nakon toga je maštom popunjavao rupe u znanju i veštini, baš kao i influenseri.

Autorka je psiholog i osnivač Centra za psihološku podršku, psihoterapiju i edukaciju „Psiho Ludens“