Foto: FreeImages / diego ortega d.Skoro svako drugo dijete, dakle oko 40 odsto devojčica i dečaka u Crnoj Gori, ima problem sa prekomernom telesnom masom ili je gojazno, rezultati su istraživanja Instituta za javno zdravlje od pre dve godine.
Iz Centra za zdravstvenu ekologiju za Pobjedu ističu da su roditelji, kao glavni kreatori zdravih navika, najviše odgovorni za gojaznost dece, prenosi RTCG.
Da je situacija alarmantna pokazuje podatak da je Crna Gora četvrta u Evropi po gojaznosti dece. Ispred nas su Grčka, Malta i Hrvatska. Jedan od razloga zašto je ova pojava uzela maha je to što roditelji nemaju realnu percepciju kada je u pitanju uhranjenost dece.
“Istraživanje pokazuje da samo jedan odsto roditelja smatra da mu je dete gojazno, a samo devet odsto da dete ima neki problem sa telesnom masom”, upozoravaju iz Centra za zdravstvenu ekologiju.
Duplo više dece sa prekomernom težinom živi u urbanim nego u ruralnim delovima države, jedan je od podataka istraživanja.
“Najčešći uzrok gojaznosti kod dece su neadekvatna ishrana, odnosno nepravilan ritam obroka. Pritom se misli naročito na preskakanje doručka, zatim konzumiranja hrane visoke energetske gustine, a nutritivno siromašne kao što su slatkiši, grickalice, bezalkoholni zašećereni napici itd. Uzrok je i nedovoljna fizička aktivnost, premalo sna, kao i provođenje više od dva sata ispred televizora i kompjutera”, upozoravaju iz Centra za zdravstvenu ekologiju.
Kako bi očuvali zdravlje i povećali otpornost na bolesti, iz Centra ističu da je neophodno da deca uzimaju što raznovrsniju hranu koja obezbeđuje organizmu sve neophodne hranljive sastojke i optimalni dnevni unos energije.
„Hrana mora da bude u ravnoteži sa telesnim potrebama i da sadrži dovoljnu količinu kalorija, belančevina, ugljenih hidrata, masti, vitamina, minerala, kao i nenutritivne materije (dijetna vlakna i druge) koji imaju protektivno dejstvo na zdravlje”, preciziraju iz te zdravstvene ustanove, poručujući da bi deca u školskom uzrastu trebalo da imaju pet obroka dnevno.
Preporuke Svetske zdravstvene organizacije su da se deca i mladi svakodnevno bave umerenom fizičkom aktivnošću najmanje 60 minuta, a osim toga, neophodno je ograničiti vreme koje deca provedu ispred televizora, računara i ostalih medija. To bi trebalo da čine manje od dva sata.
“Ono što je ključno za roditelje je da znaju da prepoznaju problem kada je u pitanju telesna masa njihovog deteta i da se obrate lekarima za savet po pitanju korekcije režima ishrane i promena navika koje su dovele do problema. Bilo koje dete koje nisu propisali medicinski stručnjaci nesu dobre i mogu nepovoljno uticati na rast i razvoj deteta, samim tim i na njegovo zdravlje”, zaključuju iz Centra za zdravstvenu ekologiju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
