Rođendan Leonarda da Vinčija 1Ilustracija: Crtež iz dnevnika Leonarda da Vinčija predstvlja starca (smatra se da je to autoportret) i analizu kretanja vodene struje

Ovih dana, u više od 100 gradova u Svetu, i prvi put u Srbiji, obeležava se rođendan velikog renesansnog naučnika, umetnika i pronalazača Leonarda da Vinčija (1452-1519).

Priča poslednjem univerzalnom čoveku i jednom od najvećih simbola kreativnosti u istoriji čovečanstva, počinje na doslovnoj margini istorije. Naime, ni po čemu se tog 15. aprila 1452. godine nije moglo reći da se išta izuzetno dogodilo niti je iko mogao da pomisli da bi vanbračno dete – kopile – iz malog mesta Vinči u Toskani koje se upravo rodilo, moglo išta da postigne u životu.

Leonardov otac jeste bio bogat čovek, ali osim što je ovo dete dobio van braka, on se nakon toga nekoliko puta oženio i dobio još 12 dece. Neka su se rodila kad je Leonardo već bio u srednjim godinama. No, onda se desilo ono što će preokrenuti priču – kad mu je bilo 14 godina, Leonardo je dobio životnu priliku da se oproba kao šegrt u jednoj od umetničkih radionica u Firenci koju je vodio slavni Andrea del Verokio.

Posmatrajući Verokia i druge velike umetnike koji su na istom mestu boravili i stvarali, Leonardo je naučio brojne zanate i umetničke i tehničke veštine, upoznao hemiju, metalurgiju, mehaniku, radio sa kožom i drugim materijalima. Verokijeva radionica sama po sebi bila je neobična jer je uz Leonarda izrodila brojne slavne umetnike Renesanse kao što su Botičeli, a posredno i Rafaelo, Mikelanđelo, i drugi. Leonardo je tu ostao sve do svoje 26. godine.

No, iako najpoznatiji kao umetnik koji je naslikao Mona Lizu, Poslednju večeru i druge presudno važne slike za istoriji umetnosti, Leonardo je bio naučnik i pronalazač koji je koristio prirodu kao inspiraciju za svoja otkrića i rad.

Crtao je najrazličitije mehaničke životinje, uključujući ptice, viline konjice, pa čak i mehaničkog čoveka-viteza za koga se pretpostavlja da ga je Leonardo konstruisao i da je mogao da se kreće, pomera ruke, glavu, vilicu… Viteza je napravio kako bi udovoljio svom pokrovitelju Ludoviku Sforci koji je želeo da zabavi i fascinira zvanice na zabavama u palati Sforca u Milanu. Među nekoliko planova mašina za letenje Leonardo je skicirao i jedrilicu i napravu nalik helikopteru – sve po uzoru na ptice.

Leonardo je umro u 67. godini nakon šloga, kao slavni, uspešni i bogat čoveka. Prema jednom predanju, skončao je na rukama svog dragog prijatelja, kralja Fransoa I od Francuske.

Povodom Leonardovog rođendana koji se uzima za Dan italijanske nauke, Ambasada Italije u Srbiji organizuje događaje kojima se promoviše novija istorija nauke. U Narodnoj biblioteci Srbije je tim povodom otvorena izložba „Fermijevo nasleđe“ koja traje do 30. aprila.

„Nauka kroz priče“ je medijska inicijativa koja na društvenim mrežama i u tradicionalnim medijima svakodnevno objavljuje originalne priloge inspirisane naučnim saznjanima. Uz podršku Instituta za fiziku u Beogradu, „Danas“ predstavlja 77 izabranih priča sa portala www.naukakrozprice.rs

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari