Rovinj: Jedno sećanje na Istru

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Nekada beše, sada se pripoveda.

   1. 1977 bio sam nekoliko meseci u istri,upoznao divnu porodici saric I sa njima je bila I Nona kako oni zovu Baku, unuk joj je bio u jna, govorila je da nevoli vojsku, I da su oni istrijani,na pitanje zasto nevoli vojsku, e dete moke mi smo ovde na vetrometini, vojske dolaze I odlaze-prolaze ratuje se I posle uvek Strada narod,pljackaju I ubijaju ljude zato mi istrijani nevolimo njednu vojsku inace vema su godtoljubivi I rado prihvataju sve dobronamerne ljude, I sad imam utisak da nisu stranacki zagrizeni,vole pesmu druzenje I vino

      1. Ima jedna knjiga koja se zove „Pravopis“…

2. Preskupo. Ne vredi tih para.

3. hrvatska obala nedostižan san