Sa adekvatnim terapijama maligni melanom postaje hronična bolest

Kada se otkrije u ranoj fazi i odstrani hirurškom intervencijom, ovaj malignitet ne ugrožava zdravlje. Ipak, u Srbiji se i do 30 odsto osoba dijagnostikuje u kasnoj fazi, kada je rizik za širenje bolesti veliki, a kod trećine obolelih se zabeleži širenje bolesti. Godišnje se u Srbiji leči oko 170 ljudi od metastatskog melanoma, i kod velikog broja je postojeća hemoterapija terapija neefikasna.

O dostupnosti novih terapija i načinima borbe za što kvalitetnije lečenje, proteklog vikenda na prvoj Konferenciji Istočnoevropske koalicije za melanom, razgovarali su predstavnici udruženja pacijenata i struke. Na trodnevnom okupljanju, održanom u Teatru Madlenianum u Zemunu od 21. do 23. oktobra, sastalo se više desetina učesnika iz zemalja regiona i Evrope.

Otvarajući skup, predsednik Udruženja pacijenata obolelih od melanoma Srbije Savo Pilipović je istakao da, iako od malignog melanoma podjednako obolevaju građani u svim državama regiona i Evrope, nažalost nemaju svi iste mogućnosti lečenja.

– U zemljama gde oboleli dobijaju adekvatnu terapiju maligni melanom postaje sve više hronična, a ne smrtonosna bolest, kao što je u Srbiji i dalje slučaj. Istočnoevropska koalicija za melanom okuplja udruženja pacijenata, kao i predstavnike struke, sa ciljem da se izborimo za terapiju koja će pomoći obolelima od malignog melanoma i podignemo svest javnosti o problemima obolelih – rekao je Pilipović. On je dodao da razgovori sa Ministarstvom zdravlja daju rezultate, pa su tokom proleća i leta po ubrzanoj proceduri registrovane obe linije imunoterapeutskih lekova.

Iako je trenutni fokus udruženja na uvođenju inovativnih lekova na pozitivnu listu RFZO, kojih gotovo da nije bilo protekle četiri godine, kako napominje Pilipović, to nažalost nije ni izbliza jedini problem sa kojim se oboleli susreću.

– Ostaje još ozbiljnih problema na kojima moramo da radimo, od invalidskih penzija i palijativne nege, do nedostatka pravne regulative za izvođenje kliničkih studija, čime svi gubimo, jer su one besplatne. Za razliku od terapija, koje su skupe i za koje postoji i objektivno opravdanje u kašnjenju, kliničke studije i donacije ne koštaju ništa. Takođe, veliki problem je i zakonska regulativa kada su u pitanju donacije. Farmaceutske kompanije doniraju određene količine lekova za naše pacijente, i pritom imaju velike probleme u proceduri, jer naš pravni sistem ne prepoznaje donaciju kao mogućnost – objašnjava Pilipović.

Prof. dr Lidija Kandolf Sekulović, dermatovenerolog sa Vojnomedicinske akademije i jedan od najvećih stručnjaka u Srbiji kada je u pitanju dijagnostikovanje i lečenje melanoma, napominje da je u svetu poslednjih nekoliko godina napravljen ogroman pomak kada je lečenje malignog melanoma u pitanju i da se danas uz adekvatne terapije sa melanomom može živeti kao sa hroničnom bolešću.

– Prema najnovijim podacima sa takozvanom imunoterapijom i ciljanom terapijom, više od 40 odsto pacijenata živi najmanje tri godine od kada je bolest dijagnostikovana, a do trećine obolelih ima dugotrajne odgovore na nove oblike imunoterapije, čime im se produžava život do 10 godina. To je veliki i nagli pomak u odnosu na vreme pre otkrića imunoterapije 2011. Do tada jedina mogućnost bila je hemoterapija koja se primenjuje od 1975. i koja u većini slučajeva može da dovede samo do kratkotrajnog smanjenja veličine metastaza – navela je Kandolf Sekulović.

Kako je navela, među prioritetnim lekovima za stavljanje na listu lekova nalaze se i tri inovativna leka za melanom. Reč je o takozvanoj imunoterapiji i ciljanoj.

– Imunoterapija podstiče odbranu organizma od melanoma i blokira mehanizme kojima ćelije tumora, u ovom slučaju melanoma, urušavaju imunološki odgovor domaćina. Sa ovim lekovima ponovo se uspostavlja efikasan imunološki odgovor na melanom i omogućava smanjenje i nestajanje tumora. Ovi medikamenti dovode do dobrog „odgovora“ organizma kod više od 40 odsto obolelih, zbog čega neki pacijenti žive duže od pet godina, o čemu svedoče najnoviji podaci sa kongresa Američke asocijacije za kliničku onkologiju i Evropskog društva za medikalnu onkologiju. Imunoterapija koju su pronašli naučnici sa Univerziteta Djuk iz SAD napravila je pravu revoluciju u lečenju ne samo melanoma već predstavlja nadu i za druge onkološke bolesti. Tzv. ciljna terapija braf inhibitorima deluje na blokadu signalnog puta u samoj ćeliji melanoma koji dovodi do nekontrolisanog rasta i deobe ćelija melanoma, pa je neophodno da se istovremeno blokira i takozvani mek gen – naglasila je Kandolf Sekulović.

Imunološka terapija u samo pet godina napravila je ozbiljna pomake u lečenju, jer je višestruko efikasnija od klasičnih citostatika, a manje toksična. Praktično, zbog svojih svojstava u pospešivanju imunog odgovora organizma na napade tumorskih ćelija, imunoterapija predstavlja revoluciju u terapiji karcinoma. Prema „Global HealthCare“, imunoterapija se 2015. našla na 1. mestu TOP 10 lekova koji obećavaju da će spasiti živote. S obzirom na to da su mehanizam dejstva i efekti terapije izuzetno obećavajući, trenutno se ispituje za veći broj kancerskih tipova koji uključuju karcinom pluća, bešike, bubrega itd. Na taj način karcinomi, pa i melanom, u razvijenim zemljama postaje sve više hronična, a ne smrtonosna bolest.

Prepoznavanje melanoma

Melanom je maligni (zloćudni) tumor pigmentnih ćelija kože. Može se javiti na svakom delu tela i kada se proširi u unutrašnje organe, smatra se jednim od najzloćudnijih tumora. Melanome nije lako prepoznati na prvi pogled jer često izgledaju slično kao mladeži, te je potrebno informisanje kako stanovništva tako i zdravstvenih radnika o boljem prepoznavanju ranog melanoma, kako bi se na vreme reagovalo i sprečilo širenje bolesti u limfne čvorove i unutrašnje organe.

 

Posvetiti se prevenciji’]

– Pored rešavanja jednokratnih problema, veliku i konstantnu pažnju treba posvetiti prevenciji. Posebni preventivni problemi su rizici sunčanja i solarijuma, zbog čega je u riziku veliki broj građana. Solarijumi su često bez atesta, sa zastarelom opremom, a maloletnici ih posećuju bez nadzora odraslih. Opšta prevencija treba da se posveti načinu na koji živimo, kako se hranimo, da li smo pušači, koliko se rekreiramo, kolika je nesrazmera između naših želja i naših mogućnosti, i koliko to stresa stvara – dodao je Pilipović.