Sa koliko godina deca saznaju da Deda Mraz ne postoji?

Psiholozi kažu da bez obzira da li će roditelji objasniti detetu da novogodišnji dekica postoji ili ne, ono će to svakako saznati između pete i desete godine. Savetuju da je istina najbolji put do poverenja.

„Deca to i sama skapiraju između pete i desete godine, u zavisnosti od toga da li će im neko reći od starije braće ili sestara, ili će možda čuti od drugova. Tako da bi bilo poželjno, da kada dete počne da razlikuje bajke od realnog života, da mu se objasni da je postojanje Deda Mraza mit koji se koristi kako bi svima bilo lepo u toku prazničnih dana“, objašnjava za Danas.rs psihološkinja i psihoterapeutkinja Nikolina Milosavljević.

Najvažnije je tada, ističe ona, prilagoditi objašnjenje detetovom nivou shvatanja.

„Roditelj može započeti priču tako što će dete pitati koliko zna o Deda Mrazu, da li misli da Deda Mraz postoji ili ne, kako bi se osećalo kada bi saznalo da Deda Mraz ne postoji i tome slično. A zatim, kada se ukaže neka lepa prilika, da se detetu objasni šta su bajke, mitovi, a šta realan život pa kao primer navesti Deda Mraza, koji predstavlja mit u koji mi volimo da verujemo zato što nam uveseljava praznike, ali da, suštinski on ne postoji. Da poklone ne donosi on, već kupe mama i tata“, navodi naša sagovornica, inače savetnica i edukatorka za roditelje po programu „Pozitivna disciplina“ i „Dovoljno dobar roditelj“.

Roditelji često razmišljaju kako će to saznjanje dete prihvatiti, pribojavajući se da im ne unište iluzije, te priče o Deda Mrazu znaju da ponavljaju godinama.

Deca, ukoliko burno reaguju na početku, kasnije će razumeti da roditelj govorenjem istine želi da dete ima poveranje u njega, smatra naša sagovornica.

„Kroz to se gradi iskren i otvoren odnos, u kome dete može otvoreno da kaže u šta veruje, u šta ne veruje. Naravno, ukoliko dete nije odmah spremno da prihvati istinu, to treba ispoštovati i možda sačekati drugu pogodnu priliku da započnete tu priču“, kaže Nikolina Milosavljević. 

Jedna od zbunjujućih situacija za decu je kada u vreme novogodišnjih praznika, na ulicama ili u tržnim centrima sretnu više „crvenih dekica“, a s druge strane veruju da je Deda Mraz samo jedan.

„I tad im treba reći istinu. To su neke čike koje se obuku u odelo Deda Mraza i slikaju se sa decom da bi svima bilo lepo“, dodaje naša sagovornica.

Bajke i mitovi korisni u odrastanju, ali…

Na pitanje da li mi pričama o Deda Mrazu zapravo lažemo decu od malih nogu i zašto je dobro da deca u to veruju, psihološkinja Nikolina Milosavljević odgovara da su bajke i mitovi korisni, jer pomažu deci da upoznaju realnost. Međutim, kako ističe, „problem nastaje kada se Deda Mraz ili Baba Roga koriste da bi se pretilo deci“.

„Onda to tada prevazilazi okvire bajke i mitova, nameće se detetu strah od nepostojećih bića. Sakako, do pete godine bilo bi poželjno da roditelji pomognu detetu da razume razliku između mašte i realnosti, i upravo je dobar način da se to uradi taj da se kaže da Deda Mraz i Baba Roga ne postoje. Time se, naglašavam, čuva poverenje u odnosu između deteta i roditelja, koje je ključno za kvalitetan odnos“, objašnjava ona.

Stručnjaci se slažu da je najbolje i najbezbolnije istinu saopštiti deci onda kada sama pitaju, jer to znači i da su spremna da je prihvate. Dete koje nije spremno, ionako će ignorisati vaše objašnjenje. Neki se pak odluče da puste da dete samo otkrije tu veliku misteriju i da tumači postojanje Deda Mraza onako kako ono želi.

Jedno istraživanje psihološkinje Žakline Vuli sa Univerziteta Teksas iz 2018. godine pokazala je da oko 70 odsto trogodišnjaka veruje u Deda Mraza, dok je procenat bio veći na uzrastu od pet godina (83 odsto). Tek oko sedme godine verovanje u Deda Mraza je počelo procentualno da opada, da bi do devete godine samo trećina nastavila da veruje.

Većina dece prestane da veruje u Deda Mraza do šeste godine, ali se i dalje pretvaraju kako bi usrećili roditelje, pokazuje jedno britansko istraživanje. Glume čak i iznenađenje kako ne bi razočarali roditelje.

Za mnoge stručnjake psihologe, internet je danas „veliki krivac“ što deca sve češće guglajući saznaju istinu o Deda Mrazu.

Evo šta su nam rekli roditelji o tome:

Vesna: Oko 5. ili 6. godine deci smo rekli da Deda Mraz ne postoji, a oni su rekli da su i pretpostavljali jer im je bilo „nešto sumnjivo“.

Branislav : Moj sin je otkrio da Deda Mraz ne postoji onog trenutka kada mu je skinuo bradu tokom jednog fotografisanja.

Dejana: Moje devojčice (od osam i deset godina) u suštini znaju da ne postoji Deda Mraz, ali im je lepo da još uvek veruju u to. Svesne su da mi kupujemo poklone, ali im je super fora da to radimo za novogodišnju noć. Da poklone po tradiciji donosi Deda Mraz i da ih 1. januara dočekaju ispod jelke. Tako održavamo magiju.

Nikolina: Mislim da su imali deset godina (ćerka) i osam (sin), kada su saznali. Skapirali su sami u razgovoru sa drugom decom, onda su nas pitali i mi smo im objasnili.

Prvo istraživanje o Deda Mrazu iz 1895.

Prvo istraživanje o Deda Mrazu 1895. godine uradila je Fransis E. Dankomb, tridesetogodišnja studentkinja sa Nebraska Univerziteta. Ona je na uzorku od 1.500 dece školskog uzrasta ispitivala kakvo je njihovo shvatanje Deda Mraza. Pitala ih je šta su mislili o Deda Mrazu kad su bili mlađi; sa koliko godina su shvatili da ne postoji; kako su se osećali; kako je to verovanje kasnije uticalo na njih i da li misle da decu treba učiti da veruju u Deda Mraza. Otkrila je da su uglavnom za Deda Mraza čuli od roditelja ili druge dece, da su oko šeste godine prestali da veruju da postoji i da su bili jako tužni.