SAD: Sećanje na San Francisko

I kada je uvenula uspomena na „decu cveća“, koji su u ovom gradu doživeli zvezdane časove za vreme kratkog „leta ljubavi“, 1967. godine.

Ali počela je kompjuterska revolucija, sa rodnim mestom na Univerzitetu Stenford, koji me je ugostio, iza čijih se zgrada, sagrađenih u stilu španske kolonijalne hacijende, proteže Silicijumska dolina.

Začudo, nije me dočekala čuvena magla, koja iz Pacifika prodire u zaliv San Franciska kroz Zlatna vrata, potapa možda najlepši svetski most, Golden Gejt, i širi se po gradu.

Keruak piše: „Duge, sive ulice Friska sa tramvajskim žicama, obavijene su maglom i belinom.“

Bilo je rano proleće i grad je bio živ i Keruakovi likovi bili su na ulicama: od poslovnih ljudi do beskućnika, umetnika i hipstera, i onih „uočljivih kalifornijskih karaktera sa tugom što žive na kraju kontinenta“.

Možda zbog toga je život opušten, što je posebo uočljivo izvan grada, recimo u gradiću Sausalito, punom kuća na splavovima, u koji sam stigao prelazeći Golden Gejt.

San Francisko je ogromna mešavina ljudi različitog porekla, koji doprinose njegovoj kulturi i kuhinji, mešavini pacifičke, kineske, italijanske, i svake druge.

Kineska četvrt pruža specifične ukuse, ali turisti u redovima čekaju na supu od krabe na zalivskim dokovima, sa pogledom na Alkatraz.

Usput mogu napisati razglednicu iz San Franciska sa motivom zloglasnog zatvora i tekstom za prijatelje: „Želeo bih da si ovde.“

Raznolikost porekla stanovnika doprinosi njihovoj srdačnosti prema gostima, da pokažu da to što su daleko ne znači da su izolovani.

Bio sam gost porodice Švarc.

U delu grada okrenutom Pacifiku gospođa Švarc je lako sa mnom prešla na konverzaciju na francuskom jeziku, a za večeru je priredila prepelice, uz odlično vino iz obližnje doline Napa.

Iz hotela, blizu trgovačkog Union skvera, pešice se moglo stići u Finansijski kvart i Kinesku četvrt.

Blizu je Gradski centar, sa Herbst pozorištem u kome je potpisana Povelja Ujedinjenih nacija.

Finansijskim centrom dominira neobična piramidalna zgrada Transamerike, ali ja sam imao posla u regionalnoj Federalnoj banci i Pacifičkoj berzi, primercima arhitekture moderne.

U zgradi berze nalazi se, paradoksalno, mural komuniste Dijega Rivere, „Alegorija Kalifornije“. Nedavno je zgrada prodata i u njoj je – teretana.

Pretežni deo grada čine niske drvene kuće, sa primercima viktorijanske arhitekture.

Najlepše od njih video sam na putu od hotela do srpske pravoslavne crkve svetog Jovana Krstitelja.

Od crkve nije daleko čuveni ugao ulica Hajt i Ašberi, centar hipi „leta ljubavi“.

San Francisko je i brdovit grad i da bi se na neko brdo moglo popeti, sagrađene su linije uspinjača – preostale tri deo su identiteta grada.

Uspinjače, nalik tramvajima, kreću se po šinama između kojih se nalazi kabl koji ih vuče. Iskustvo „kešanja“ sa beogradskih tramvaja iz studentskih dana pomoglo mi je u vožnji na otvorenoj platformi, dok se uspinjača strmoglavljuje sa brda na obalu.