Salamanka: Tri boje grada

Lep februarski dan, sunce obasjava gole predele oko Barahasa pune rupa. U autobusu za Salamanku, vrlo brzo srećemo stanovnike tih rupa. Na sve strane razmileli se zečevi. Put nas vodi preko prevoja Guadarrama. Brehtovski se smeškam. Vrh je pod snegom. Sa obe strane puta ista slika, tek da opomene neinformisane turiste da Iberijsko poluostrvo ima mnogo planina preko 2.000 metara i da se za februar treba adekvatno obući. Pogled čežnjivo vuče desno ka obroncima Pirineja. Za ovu priču oni su veoma važni. Poluostrvo je od 711. godine kada su Mavari prešli Gibraltar i pokorili veći deo današnje Španije, sledećih 7 vekova bilo muslimanska zemlja. Put nas vodi pored očuvanih zidina karmelitske Avile, prema nekada najvažnijem španskom univerzitetu – Salamanki. Osnovan je pre tačno 800 godina (1218. godine), pa ove godine slavi jubilej. To je najstariji univerzitet u Španiji i jedan od četiri najstarija u celoj Evropi. Lepu ulaznu fasadu, okupiraju grupe turista. Svi nešto traže i ubrzo shvatate da je za sve kriva jedna mala žaba. Kažu da svaki od 30.000 studenata pre ispita dođe da je potraži, jer postoji predanje da donosi sreću. Dok „lomimo“ oči tražeći malu žabu, nailazimo i na portrete kraljice Izabele od Kastilje i kralja Fernanda od Aragona. Ujedinjenjem Aragona i Kastilje počelo je stvaranje nove Španije. Vremenom stara fasada dobila je i jednog astronauta i majmuna koji jede dve kugle sladoleda, tek da opomene da: sve teče, sve se menja. Kokoške sa ljudskim glavama me teraju da se zamislim i počeškam po glavi. E pileća pameti!

Na ulasku u grad, prvo se srećete sa starim rimskim mostom, koji se nadvio nad lepom rekom Tormes. Fotografije katedrala, a Salamanka ih ima dve (staru i novu) sa ovoga mesta ne treba propustiti.

Odmah kraj mosta je spomenik Lazarilu od Tormesa i njegovom starom slepom učitelju. Lep omaž jednoj knjizi, koja je publikovana davne 1554. godine u tri različita grada, a autor je anoniman zbog jeretičkog sadržaja knjige. Danas je lako istu nabaviti i pročitati dogodovštine malog Lazara (Lazariljo od milja), mlinarevog sina.

Od mosta, ulica vodi pravo pred staru katedralu. Izgrađena je u 12. veku i krije prave dragulje freskoslikarstva, jedan divan stari oltar i najstarije očuvane orgulje u Evropi. Uz nju je naše omiljeno mesto, parkić Kalisto i Melibea, do koga se možete domoći prolazeći pored Selestine, koja vam svodnički namiguje. „La Celestina“ je remek-delo F. Rohasa. Nova katedrala je priča za sebe. Obilazimo u tišini pa se penjemo na vrh, sa koga se pruža predivan pogled na Salamanku. Stara zdanja su izgrađena od peščara iz obližnje Vilja Major. Na suncu se prelivaju od zlatne preko narandžaste do roze boje. La Dorada ili zlatni grad je pred vama. Prošetajte ulicom La Companjija, pored kuće sa školjkama, bacite pogled na staru biblioteku i Galjegovo „Nebo nad Salamankom“, pa preko glavne ulice sa uličnim sviračima izađite na Plaza Major, glavni trg Salamanke. Uz kasni ručak, koji je ovde glavno jelo, sa zidova trga gledaće vas mnogi važni gosti iz prošlosti. Romanska, gotska, maorska, renesansna i barokna zdanja podsećaće vas na reči jednog đaka univerziteta, Kalderona de la Barke: Život je san.