Salcburg: Dvorac iz pesama i snova

Uostalom, on je bio predstavljen na najvrednijoj austrijskoj novčanici od hiljadu šilinga. Dvorce su pravili vladari Salcburga, prinčevi-nadbiskupi, jer je ovaj grad do Napoleonovih ratova bio religiozna država-grad.

Kleshajm je bio zvanična letnja rezidencija nadbiskupâ (a za vreme Drugog svetskog rata dvorac u kome je Hitler, iz obližnjih Berghofa i Kelštajna, primao svoje satrape).

Mirabel je sagrađen za nadbiskupovu ljubavnicu, koja mu je rodila petnaestoro dece; Helbrun kao zabavni park biskupa, a Leopoldskron kao dom šire porodice princa-nadbiskupa Firmiana.

Graditelj ovog dvorca u istoriji je poznatiji po proterivanju iz Salcburga preko dvadeset hiljada protestanata, koji su odbili da se vrate u katoličku veru, što je za dugi niz decenija unazadilo grad.

Leopoldskron je sagrađen 1736. godine u rokoko stilu, na obali veštačkog jezera, na periferiji starog grada, iz koga se može stići i pešice.

Iz dvorca se pruža romantičan pogled preko jezera na  planinu Unterberg, a na suprotnoj strani i na biskupsku rezidenciju u centru Salcburga.

Biskup-graditelj ostavio je svoje srce u kapeli dvorca, a njegov naslednik ispunio je dvorac slikama Ticijana, Rubensa, Rembranta, Veronezea…

Kada je ponestalo ugleda i novca, kako to uvek biva, dvorac je prodat i menjao je vlasnike, uključujući i bavarskog kralja Ludviga Prvog.

Posle Prvog svetskog rata kupio ga je ruiniranog režiser Maks Rajnhard i vratio njegovu lepotu. Obnovio je raskošne dvorane i dodao stepenište po ugledu na ono iz Mirabela i biblioteku, kopiju sen-galenske manastirske biblioteke.

Uživao je, međutim, u dvorcu samo dve decenije, pre nego što je, kao Jevrejin, pred nacistima pobegao u Ameriku.

Maks Rajnhard je bio čuveni režiser, kažu da je u toku karijere na pozornicu postavio preko 460 komada. Koristio je sva sredstva umetničkog izraza, uvlačeći u predstave i publiku; posebno je poznat po režijama na otvorenom prostoru.

Uostalom, on je sa Rihardom Štrausom i Hugom fon Hofmanštalom bio osnivač Salcburškog festivala, na kome je prva predstava, Hofmanštalov „Jedermann“, u njegovoj režiji, odigrana ispred gradske Katedrale.

I danas je ova predstava zaštitni znak festivala. Rajnhart je u dvorcu okupio austrijsku i nemačku umetničku elitu i od njega, takođe, napravio pozorište.

Predstave su igrane u salama dvorca, a publika je prelazila iz jedne u drugu, prateći radnju, na primer, Molijerovog „Uobraženog bolesnika“.

Umetnici su bili vezani za Leopoldskron, a glumica i koreograf Tili Loš, jedna od čuvenih „fatalnih žena“ prošlog veka, poželela da njena urna bude položena u vrtu dvorca.

U dvorcu su snimane scene kultnog filma „Moje pesme, moji snovi“ (Sound of Music). Danas je Leopoldskron sedište Salcburškog seminara, koji je od osnovan posle Drugog svetskog rata kao centar američko-evropskih studija, a prerastao u forum za razmatranje globalnih političkih i ekonomskih fenomena.

On je i hotel, koji je ugostio neke od najpoznatijih ličnosti savremenog sveta.