San Dijego: Kad admiral propituje

„Mogli bismo da prisustvujemo istoriji“, šalili smo se mi novinari iz 17 zemalja, koje je okupio Centar za stranu štampu Stejt departmenta. Šalili, jer niko ne bi poverovao da bi Kimova raketa zaista mogla biti ispaljena ka SAD, a ako bi se to i dogodilo, dotle ne bi stigla – kako nas uveravaju razni stručnjaci.

A zgrade u ovom bogatom gradu izgledaju kao iz jednog komada neuništive. Kad gledate sa broda kojim ste iz gradske luke isplovili ka Koronadu, luksuznom letovalištu na istoimenom obližnjem poluostrvu, grad deluje zaista impresivno. Među zdanjima na obali dominira „Manchester Grand Hyatt San Diego Hotel“, čudovište od dve kule sa 1.628 soba, najveći hotel u južnoj Kaliforniji. Hilton Embassy Suites sa 341 apartmanom, gde smo bili smešteni, kraj tog Hajata izgleda kao koliba (prenoćište za „obične“ goste oko 26.000 dinara).

Puno vremena za šetnje i obilaske nije bilo. U San Dijego smo došli da nešto naučimo o američkim inovacijama i preduzetništvu, a Kalifornija je jedno od najboljih mesta u SAD da o tome nešto saznate. Razgovarali smo sa raznim ljudima – sa Instituta za okeanografiju Univerziteta u Kaliforniji, na primer, koji je jedna od najstarijih institucija te vrste u svetu. Obišli smo razne startapove, farmaceutske i biotehnološke laboratorije… Sagovornici ističu da u tom delu SAD postoje „kohorte“ ljudi spremnih da finansijski podrže nove ideje…

Među njima mi ostaje u sećanju Volter Dejvis, osnivač firme EvoNexus, inkubatora za startapove koji nudi mentorstvo, prostor i pristup kapitalu inovativnim ljudima – besplatno. Nije čudo da ću baš Dejvisa pamtiti pošto me je dobro propitao, na početku upoznavanja s grupom, za razliku od drugih, uglađenijih sagovornika u SAD. „Odakle si?“ „Iz Srbije.“ „Gde si još bio u SAD?“ „U Severnoj Karolini i Ostinu, Teksas.“ „Šta si tamo naučio?“

A nije čudan ni Dejvisov stil – on je, naime, penzionisani viceadmiral američke vojske, bivši pilot pomorske avijacije… U San Dijegu se, inače, nalazi jedna od najvećih baza američke mornarice, glavna luka njene pacifičke flote. Dok šetate kraj okeana, nailazite na nosač aviona USS Midway koji je služio 47 godina, od Drugog svetskog rata, preko Vijetnama, zaključno sa „Pustinjskom olujom“. Sada je to muzejski primerak. Iz hotelske sobe slikao sam neku grdosiju od broda (na fotografiji) dok uplovljava i poslao sliku sinu koji se oduševio.

U okeanu, tada hladnom, usudili su da se okupaju samo koleginica Urška iz Slovenije i Stas iz Ukrajine. Nije to za njih ništa. Tanja iz Rusije je insistirala da na Koronadu, kraj okeana, čekamo zalazak sunca. Vredelo je. Dete u meni se radovalo kad sam s kolegama večerao u restoranu gde je sniman „Top gan“. Oproštajnu žurku imali smo u nekom pabu koji je uz svoju sliku okačenu na zid i potpis svima preporučio legendarni Čak Noris.