Jevrejski narod večeras, sa zalaskom sunca, dočekuje Roš Hašanu – Novu 5783. godinu, koja se proslavlja do 27. septembra uveče. Koriste lunarni kalendar, pa tako dan počinje uveče i uveče se završava. Odbrojavanje počinje od nastanka sveta po Tori, 3761. pre nove ere.
Roš hašana je naziv za jevrejsku Novu godinu, koja se praznuje prvog i drugog dana sedmog meseca tišrija, što je po Gregorijanskom kalendaru u jesen, između početka septembra i kraja oktobra.
Ovaj praznik se, kako se navodi na sajtu Jevrejske opštine Novi Sad, razlikuje od ostalih jevrejskih praznika po atmosferi. Nova godina računa se od postanka samog sveta, a Roš Hašana simbolizuje nastanak sveta po Tori.
Kako se dalje navodi, praznik se čestita pozdravom ‘Šana tova’, što znači dobru godinu vam želim, ili ‘Šana tova ve metuka’ – dobru i slatku godinu vam želim.
„Roš Hašana nije vreme veselih proslava već pokušavamo da vidimo šta smo prošle godine loše uradili da bismo to mogli da popravimo i da budemo bolji u Novoj godini“, navodi se na sajtu Jevrejske opštine Novi Sad.
Tokom praznika se izražavaju osećaji duboke ozbiljnosti i moralne odgovornosti. Nazivaju se i “strašni dani (Jamim noarim)” na koje po verovanju ljudska zajednica izlazi pred “nebeski sud”.
Oni su od najstarijih dana vezani za život pojedinca i njegova verska osećanja, za njegova najdublja unutrašnja ispitivanja i ponašanja, kako prema Bogu, tako i prema ljudima.
Običaji za Roš hašana: uglavnom simbolizuju čovekovu težnju da mu godina bude plodna. Da bi se jače istaklo očekivanje dobre godine, postoji običaj da novogodišnja večera započne nečim slatkim, obično kriškom hleba sa medom ili šećerom, ili jabukom umočenom u med.
Izbegava se kiselo, gorko i ljuto. Jede se riba sa glavom ili jagnjeća glava da bi godina bila celovita.
Na Roš Hašana, čovek želi da se oslobodi duševnih tegoba kako bi u novu godinu ušao očišćen od greha. Otuda običaj da se na prvi dan praznika ide na obalu reke ili mora i da se gresi simbolično bacaju u vodu. Taj običaj se naziva Tašlih.
„Roš hašana nije domaći praznik, pa izuzev kraćih obreda kod kuće, sav se ceremonijal obavlja u hramu izvan kuće. Jutarnja služba počinje rano ujutru i traje do podne. Vernici se mole sa zanosom koji dostiže vrhunac prilikom obreda duvanja u šofar, ili kad pred otvorenim svetim ormarom počinje molitva u kojoj se opisuje dan “strašnog suda”. Posle ručka nema uobičajenog odmora. Vernici se vraćaju u sinagogu, čitaju psalme i vrše popodnevnu službu. Večernja molitva se sastoji takođe od čitanja psalama. Izuzimajući jedan deo, cela molitva se ponavlja i drugog dana. Osnovna molitva na praznik Roš Hašana glasi: Upiši nas u knjigu života“, objašnjavaju u Jevrejskoj opštini Novi Sad.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.