Ovoga sam avgusta, na poziv ruskog Nacionalnog centra za savremenu umetnost (NCCA), sa vizuelnim umetnikom, Draganom Vojvodićem, stigla do Finskog zaliva, na ostrvo Kotlin, u Kronštat, koji je od gradskog jezgra Sankt Peterburga udaljen 30-tak kilometara i njegova je najpoznatija luka.
„Kraljevski grad“, kako mu ime govori, osnovan da zaštiti prilaz Sankt Peterburgu, od „odbrambenog grada-ostrva“ postaje „grad vojne slave“. Pominje se u vezi sa Opsadom Lenjingrada i Oktobarskom revolucijom; iz njegove luke je isplovio prvi ruski parobrod, prvi ruski ledolomac na svetu i prvi ruski moreplovac koji je oplovio svet.
No, to je sve „neumetnička“ prošlost nekada „zabranjenog mesta“ u koje se, do 1998. godine, moglo stići samo kao deo organizovane grupe ili na lični poziv. Grad koji je osnovao Petar Veliki se za umetnost „otvara“ nešto kasnije, 2012, kada se u njemu, u okviru Državnog muzeja, osniva internacionalna umetnička rezidencija. Od tada u Kronštat, „koji nije voleo posetioce“, dolaze umetnici i kustosi iz celoga sveta.
Tako se desilo da i sama stignem u njega. Ali, sem što me je zainteresovala priča o misterioznom gradu, Kronštat me je privukao i zbog blizine Sankt Peterburga. U kojem su, uprkos sveprisutnoj globalizaciji, na svakom koraku vidljivi ostaci različitih istorijskih epoha, sociološke, političke i kulturološke asocijacije i obeležja. U tom se gradu, čijim Nevskim prospektom svakodnevno prođe 2 miliona ljudi, nalazi preko 100 pozorišta i više od 140 muzeja. Među najpoznatijim, kao što je Državni muzej Ermitaž ili Ruski muzej su i noviji, privatni muzeji i kulturne inicijative, Novi muzej moderne umetnosti, Muzej Erarta ili Nova Holandija, koji su osnivali ruski oligarsi. Ali, bilo da podstiču savremenu umetnost ili su čuvari nacionalnog nasleđa, čitava ta tradicionalna i savremena umetnost živi paralelno sa svakodnevnim životom zaglavljenim u vladavini profita, „onlajn simulakrumu“ i globalizaciji; pored novopečenih bogataša i „poniženih i uvređenih“ ljudi. Između nemaštine i potrošačkog mentaliteta, između dizajnerskih radnji, uličnih tezgi i šoping molova.
Ipak, po ćiriličnim natpisima i ponašanju i komunikaciji sa ljudima, znaćete da niste na Zapadu. Metro St. Petersburga je i dalje najdublje iskopana železnica na svetu, ali ni Rusi u metrou više ne čitaju knjige već surfuju po netu. Matisov „Ples“ i “Muzika“, još uvek privlače najviše posetilaca Ermitraža, a u Ruskom muzeju je najbolji izbor Maljevičevog dela. U državnim muzejima i dalje pomno prate na svaki vaš korak, i s ponosnom čuvaju nacionalno umetničko blago ostarele žene, i same deo scenarija i postavke. U ovome gradu možete pronaći knjižare koji rade čitavu noć. U njemu je i kuća-muzej u kojoj je, nakon dvoboja, izdahnuo Aleksandrar Puškin, kao i ona u kojoj je Dostojevski pisao „Braću Karamazove“.
Ma koliko to bilo, ili zvučalo, površno i turistički.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
