Svake godine u svetu umre oko tri i po miliona dece stare do godinu dana od posledica bolesti prljavih ruku. Kako bi se razvijala kultura redovnog pranja ruku sapunom, Svetski dan čistih ruku obeležava se 15. oktobra, treću godinu zaredom. Na rukama čoveka živi oko 3.000 bakterija i zato je neophodno da održavanje higijene počne upravo od ruku.
Lekari ukazuju na to da pri rukovanju ili dodiru različitih predmeta, kao što su kvake u javnim ustanovama ili u kontaktu sa životinjama, preko ruku u naš organizam unosimo oko 150 vrsta različitih opasnih mikroorganizma. Oni se mogu preneti i na namirnice, što je još jedan od puteva kojim ovi izazivači bolesti stižu u telo.
– Najčešće bolesti koje se prenose prljavim rukama su infektivna žutica, crevne bolesti sa temperaturom, povraćanjem i dijarejom, zatim meningitis, dečija paraliza, bolesti disajnih organa poput gripa, gnojne angine, šarlaha i difterije, kao i infekcije oka, uha, usta, kože – kaže doktorka Lidija Jevđić, specijalista interne medicine u Kliničkom centru Srbije, i ističe da njih izazivaju virusi, bakterije, paraziti, gljivice.
Doktorka Jevđić objašnjava da je pranje ruku za sada najefikasnije oružje i najbolja preventiva od zaraza i raznih oboljenja.
– Iako sapun ne uništava mikroorganizme, pravilnim pranjem ruku sapunom i vodom, 30 sekundi, može se sprati i preko 99 odsto mikroorganizama. Higijena ruku je karika u lancu očuvanja zdravlja i sprečavanju širenja bolesti. Pranjem ruku se broj mikroorganizama može smanjiti i do 1.000 puta – savetuje naša sagovornica.
Osim održavanja higijene ruku, ne bi trebalo zaboraviti higijenu celog tela. Koža tela nije glatka, već ima pore kroz koje se luči znoj i loj. Ukoliko je ne peremo redovno, znoj i loj se razlažu i stvaraju pogodnu sredinu za razvoj mikroorganizama. Tako se razvijaju neprijatni mirisi i dolazi do zapaljenja kože poput čireva ili bubuljica i gljivičnih oboljenja. Osim mikroorganizama koji izazivaju bolest, postoje i ektoparaziti koji žive na koži i koji se lakše razvijaju na prljavoj koži (šuga, vaške, gljivice). Decu od malih nogu treba učiti kako da pravilno održavaju higijenu.
– Kompanija Henkel nastavlja sa edukativnom akcijom „Budimo čisti za 5“ . Učenicima nižih razreda četiri beogradske škole tokom četiri dana prikazana je kratka predstava i predavanje o važnosti redovnog održavanja higijene, dok će sutra, na Svetski dan čistih ruku, ovu predstavu videti deca u Svratištu – dodaje doktorka Jevđić.
Akcija je pokrenuta u oktobru 2009. godine. Od tada je 3.500 đaka iz 14 osnovnih škola u Beogradu imalo priliku da sazna kako treba pravilno voditi računa o higijeni tela. Ove godine Svetski dan čistih ruku biće obeležen u Svratištu za decu ulice kojem će kompanija Henkel ubuduće donirati sva neophodna sredstava za higijenu.
Efikasno, a jeftino
Prema podacima poslednjeg zvaničnog istraživanja (Instituta za javno zdravlje Batut iz 2006. godine) oko 73,8 odsto stanovnika Srbije i 75,7 odsto dece i omladine (od sedam do 19 godina) redovno pere ruke, dok se oko 40 odsto stanovništva ne kupa redovno.
Naučite decu
Nisu vam potrebni antibakterijski sapuni da biste ubili većinu klica koje se nalaze na rukama: voda, običan sapun i dobra tehnika pranja ruku sasvim su dovoljni. Naučite decu da uvek prilikom pranja koriste toplu vodu, da dobro nasapunaju ruke sapunom i da ih temeljno operu. To znači da moraju oprati i delove kože između prstića. Pranje ruku se završava temeljnim ispiranjem, takođe toplom vodom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.