Sastojak krema za sunčanje uništava korale, sada se zna i kako 1Foto: Pixabay/Pexels

Oksibenzon, sastojak krema za sunčanje, deluje toksično na korale tako što se u morima i okeanima pretvara u hemikaliju koja oštećuje ćelije korala, piše Vojs of Amerika.

Toksikološka studija iz 2016. je pokazala kako oksibenzon u koncentraciji od samo 0,14 mg po litri ubija 50 odsto larvi koralja za manje od 24 sata.

Zato hemijska, odnosno kozmetička industrija pokušava da pronađe sastojke koji nas štite od UVA i UVB zraka, a da ne škode koralima, ali su sada naučnici otkrili kojim to mehanizmom oksibenzon može biti toksičan za korale, piše VOA.

Naime, on sam po sebi nije štetan, ali u moru prolazi hemijske reakcije koje ga pretvore u jedinjenje toksično po korale.

U novoj studiji, objavljenoj u časopisu Science, objavljeno je otkriće da morske anemone apsorbiraju oksibenzon, i njihove ćelije ovo jedinjenje pretvaraju u fototoksine, molekule koje su bezopasni u mraku, ali postaju toksične pod dejstvom sunčeve svetlosti.

„Otkrili smo da se uobičajeni sastojak za zaštitu od sunca pretvara u svoju suprotnost u kremi za sunčanje kod morskih anemona, korala, pa čak i ljudi. Postaje molekul koji je bezopasna u mraku, ali proizvodi toksine (slobodne radikale) pod sunčevom svetlošću. To ima potencijalne implikacije za zaštitu koralnih grebena i dizajniranje sigurnijih krema za sunčanje“, rekao je za Glas Amerike Đorđe Vučković, jedan od koautora studije obajavljene u Science.

Ova grupa američkih naučnika sa Stanforda otkrila je da morske anemone čine molekul oksibenzona topljivim u vodi nanošenjem šećera na nju.

To nenamerno pretvara oksibenzon u molekul koji se, umesto da blokira UV svetlo, aktivira sunčevom svetlošću kako bi proizvelo slobodne radikale koji mogu izbeljivati i ubijati korale.

Morske anemone su srodna bića koralima, ne kreću se, osim u stadijumu larve i spadaju u žarnjake.

Izbeljivanje korala je pojava kada iz nekog razloga – bilo usled delovanja određenih supstanci ili povećavanja nivoa mora zbog klimatskih promena, poremećaja hemičnosti okeana – korali gube svoje „postanare“, alge zvane zooksantele, koje žive u simbiozi s koralima, ali im i omogućavaju da žive boje.

Kada zooksantele napuste korale, oni ostaju beli, i zato se ova pojave naziva izbeljivanje.

„Prvo, da budemo jasni – ovde verojatno postoji više vrsta toksičnosti. Naša studija se usresredila na jedan od njih (fototoksičnost), a naši nalazi sugerišu da on dominira nad ostalim potencijalnim mehanizmima“, dodao je Vučković.

„Ako se pitate zašto ovaj specifični fototoksični mehanizam prije nije pronađen, to može biti zato što su istraživači izveli eksperimente u laboratoriji, pod veštačkim svetlom koja ne sadrži UV deo svetlosnog spektra, koji bi bio neophodan za fototoksični učinak koji smo primetili. Takođe, većina vrsta koje su istraživači obično izlagali oksibenzonu (pacovi, ribe) nisu prozirne poput morskih anemona i korala, tako da svetlost možda neće prodreti u njih dovoljno da izazove učinak“, naglašava Vučković.

Za svrhu ove studije, naučnici su izložili morske anemone oksibenzonu i to u svetlosnom ciklusu koji imitira smenu dana i noći.
Na UV svetlosti oksibenzon nije pokazao toksično dejstvo, ali su onda naučnici pomislili kako bi moglo da dođe do stvaranja nekog metabolita koji postaje toksičan u nekim uslovima.

Kada su analizirali tkiva anemona, otkrili su da se hemikalija vezana za šećere nakupila u njima, gde je pokrenula stvaranje slobodnih radikala na bazi kiseonika koji su smrtonosni za korale.

Umesto da kremu za sunčanje pretvore u bezopasni molekul koji se lako izlučuje, anemone pretvaraju oksibenzon u snažan toksin koji se aktivira sunčevom svetlošću.

Autori studije kažu kako bi oksibenzon takođe mogao biti opasan za druge vrste.

„U našoj smo studiji otkrili da ljudske stanice takođe mogu pretvoriti oksibenzon u potencijalni fototoksin. Ako se to dogodi unutar tela, gde svetlost ne može da dopre, to nije problem. Ali ako se to dogodi na koži, gde svetlost može da stvori toksine, to bi mogao biti problem. Prethodne studije sugerirale su da bi oksibenzon mogao predstavljati zdravstveni rizik za ljude, a neki istraživači nedavno su pozvali na dodatna istraživanja njegove sigurnosti“, dodaju oni.

Još jedna implikacija jeste i to da se sve ovo događa usled jedne hemijske grupe na oksibenzonu, koju sadrže i neki drugi molekeluli-sastojci krema za sunčanje.

To bi moglo značiti da ni one kreme i SPF koji se reklamiraju kao „sigurni za koralne grebene“ možda nisu sigurni i dobri.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari