Sav srpski svet ali vinski na Salonu u Kragujevcu: Od muštuluka i tamnjanike do patine i mistike

Po osmi put, proteklog vikenda, u Kragujevcu je održan Salon vina u organizaciji Vinskog viteškog reda Šumadije.

– Salon je konicipiran kao privredno-turističko-edukativna manifestacija dvodenvnog formata. Prvi ili biznis dan, okuplja vinare, horeka i ritejl sektor, vlasnike vinoteka, hotela i restorana. Sve ljue koji su profesionalno vezani za vinsku „priču”. Takođe oba dana se održavaju profesionalne master klas radionice, kaže za Danas, wine expert Zoran Dragoljević Žorž, direktor Salona vina ispred organizatora Vinskog viteškog reda Šumadije.

A, drugi dan je namenjen je ljubiteljima vina uz degustacije vina i hrane, edukativne radionice i dobru muzičku podlogu. Dakle – najširoj publici a nje, ni ove godine nije izostalo. Ma kakvi.

– Na ovogodišnjem Salonu posetiocima se predstavljaju čak 92 vinarije iz Srbije ali i regiona (Ex YU). Tu su i gosti koji će predstaviti italijanska i francuska vina, zatim distrubuteri koji u svojoj ponudi imaju vina iz I Španije, Portugalije i Amerike. Nije „zapostavljen” ni Novoi svet – Australija i Novi Zeland, odakle takođe na Slonu imamo određene vinske brendove, nabraja Žorž Dragoljević.

A, na ruku im ide i vreme, više jesenje nego prolećno sa ledenom kišom. Tako da Kragujevčani za vikend, umesto da prvo odu do nekog od omiljenih izletišta ili ugostiteljskih bašti, ne gube vreme – pravo na Salon vina u Hotel „Kragujevac”. Odmah po otvranju već više od 1.000 posetilaca u obe, ogromne hotelske sale.

Počinje se od ulaza gde zadužujete svoju čašu za degustaciju. Posle delikatnog stakla dočekuju vas masovna burad jer vino mora i nečemu i da odleži pre nego što stigne do vas u flaši.

– Organizacija Salona u Kragujevcu je odlična i na njemu smo od samog početka, prvog. Prostor u kome se održva je savršen, kaže Predrag Crnilović vlasnik vinarije „Kiš” iz Sremskih Karlovaca koji u porodičnoj baštini ima dokument da su njegovi preci još 1801. godine otkupili vinograde na Fruškoj gori „od jednog Turčina”.

Inače on je „čitav život u vinarstvu” od kojega sa takvim porodičnim nasleđem „nije mogao da pobegne” još od pre 20 godina kada je ova delatnost kod nas bila baš na „niskim granama” pa sad kada „doživljava ekspanziju”.

Erdevička Vinarija „Trivanović” sa svojim pino griđo, rozeom i širazom, takođ se dobro „ukalapa” u kragujevačku vinsku priču, ne samo kada je reč o izlaganju na Salonu, već još bolje prolazi u ugostiteljskim objektima ovdašnjim.

– Ja sa na ovom salonu bio pre ameba, duhovit je Sava Jojić vlasnik „Mačkovog podruma” iz Iriga na Fruškoj gori koji poreklo „vuče” iz 1836. (zapisano kod popa u crkvenim knjigama) godine.

Jojić je kako kaže iz sve snage podržavao nastanak ove manifetacije jer promoviše srpska vina i vinarstvo.

– Nemam ja ništa protiv stranih vrsta, sorti, marki i brendova ali ovde u Kragujevcu su srpska vina i vinari „prodisali punim plućima”, ceni Jojoć čija vina šardone barik, mirisava tamjanika i „Privilegija” (samo ime kaže za koga je) sa južnih padina Fruške gore „stižu sa dušom za vaš lični plezir i uživanje”. Bogami, ne manjka ugođaja.

Na Salonu su po prvi put iz porodične vinarije „Reljić” osnovane 2015. godine sa svojim vinom „Rebus” čija je crvena varijanta (2018. godište) ovenčana zlatom (95 poena) na prošlogodišjem londonskom dekanteru. Čestitke.

– U Kragujevcu mi se sviđa što muzika ne „preuzima primat” kao na mnogim sličnim manifestacijama , iako mlad iskusno ceni Ranko Zeremski iz čerevićke vinarije „Belo brdo” po čijim je rečima njihov fokus na crvenim vinima, bordo sortama i marselanu a vino kuće „Alma mons” (kupaž od pet sorti) po latinskom nazivu „blagodarne planine” poteza Fruške gore na kojoj se nalaze njihovi vinogradi.

Obe ogromne sale Hotela „Kragujevac” prepune a među (mnogo)brojnim posetiocima promiču vinski vitezovi u svojim karakterističkim odorama, ne samo iz Kragujevca već i iz Bajmoka, Vlasotinca, Paraćina i Beograda. Nazdravljaju dok oko njih lepršaju ogrtači koji skupu daju dozu starovremenske patine i mistike.

Vinariju „Gemanović” iz Kladova pokrenuli su Francuzi pee 18 godina a od pre tri (baš pre pandemije korone) je u vlasništvu Miroslava Gemanovića, dakako. U Kragujevcu se predstavljaju sa belim – grašac, rajnski rizling i tamjanikom, rozeeom i crnim vinima pino noar, merlo i muskat hamburg.

Pa „Kremen kamen” iz Matalja, „Aglaj” iz Trnjanja, „Grabak” (po mladoj grabovoj šumi) iz okoline Vrnjačke banje čije su sve vrste vina dobile nazive po pticama tipa „Sojka”, „Vivak”, „Modrovrana”… sa adekvatno ilustrovanim etiketama.

Iz vinsko-vinogradarskog Levča, tačnije Oparića tu je vinarija „Miletić” sa svojim vinima „Impresija” (budi lične impresije) i novim, za ovaj Salon, rozeom („Impresija” takođe) kupažom širaza i merloa.

A, iz zavičajne Šumadije, još „postrojeni” u vinskim redovima i po štandovima: „Radovanović”, „Despotika”, „Matijašević”, „Stari hrast”, „Blagojević”, Tarpoš”, vinska oaza „Art wine” iz kragujevačke Grošnice, „Arsenijević” sa intrigantnim novim vinom naziva „Starosedelac”… i slavna Kraljevska vinarija – Zadužbina kralja Petra Prvog iz Topole.

– Vino „Velika Morava” napravljeno je od 100 posto atohtone sorte grožđa Morava, ne bez ponosa ističe Maša Blagojević, kako sama kaže, buduća vlasnica „Šato princa” iz Lipovca kod Topole, čija su vina osvajala najveća priznanja na sajmovima održanim u Bugarskoj i Grčkoj a belo proglašeno za (po pisanju magazina vino.rs) „najboje od autohtonih sorti”. Magija.

Čast juga Srbije, između ostalih „brani” vinarija „Aleksić” iz Vranja (rodno senzibilisano vinarstvo) sa „vinima ženskih ruku delo” na čelu sa prestižnom„Zlatnom bonacom” („Bonaca gold”) polusuvim belim vinom odležalim u barik buradima od srpskog hrasta. Tek da se zna ko je pravi „jači pol” u „svetu srpskog vinarstva”.

Poseta sve veća. Ljubitelji vina degustatori „okupirali” Hotel „Kragujevac” na oba sprata. Svi sa čašama, svuda se sipa, proba, mućka, diše i miriše, lapće, cokće, srka… Zastaje se, diskutuje, razmenjuju mišljenja, iskustva, uskusi… Opušteni, i kao što i prilići „tečni” dijalozi i diskusije. Razgovor „samo klizi”.

A, „Čoka” ima „Muštuluk” (odista dobra vest, elegantna) i to četiri vrste kupaža ali i „Lederer” (sortna), sangrije, vina od višnje, aronije, kupine i ribizle, „Rubin” (ko sve da nabroji) izdvaja penušava (sparkling) bela i roze vina romantično nazvana „Vronski” a legendarni makedonski „Tikveš” (since 1885.) od svih smedrevki (zakon za špricer), žilavki, kratošija, vraneca i vitača na kragujevačkom salonu promoviše „Belu vodu” (sa istoimenog lokaliteta).

No, vino ne ide „bez meze” a na kragujevačkom Salonu tu za „kvalitetnu podlogu” i degistaciju spremni: kulen u kati (nije žena, zbog potencijalne mizoginije, već vrsta slepog creva), pečenice, presovane butkice (i glave?), čvarci, slanine (svih sorti i berbi), suve (i, ostale, kobasice) pa opet kulen u štapu (ima i ovako), suva mesa, pršute, proizvodi i namazi od tartufa, sve to sa tucanom paprikom, belim i crnim lukom, sirevi – dimljeni, koziji, kravlji, trapisti, sa pečurkama. Naravno i sve vrste peciva.

Ko, prezalogaji (ne libe se gosti, ma jok) posle okrepe, na raspolaganju ima i produkte destilerije i vinarije „Pruna” (magično), „Eden” (rajski iz Aranđelovca), „Janko” (Smederevo), „Drašković” (pa, da ne pomenemo vršačko vinogorje – put za Mesić), „Lastar” (Levač again), „Varina” (ušuškana podno planina Kopaonika, Željina, Goča i Jastrpca), „Lakićević” (pij malo, pij dobro, pij domaće), „Dobra voda” (Jagodina), „Jokić” (sve organik – po uzoru „gde sunce ljubi kamen”)…

I, bi još mnogo toga al’ ko sve da pohvata, popiše, zabeleži, registruje a kamo li popije. Nema ni potrebe, vino je lagano i za uživanje.

Belo vino od crnog grožđa – Podrum „Malča” iz Niša nagrađen za razvoj vinskog turizma

Na Salonu vina u Kragujevcu tradicionalno se dodeljuje priznanje posvećeno vinskom turizmu. Organizatori Salona, Vinski viteški red Šumadije, u saradnji sa redakcijom Portala vino.rs, Asocijacijom wine experti i Centrom za razvoj nagradu za najveći doprinos vinskom turizmu u protekloj godini dodelili su Podrumu „Malča” iz Niša.

Podrum postoji 120 godina, a njegovo ponovno „otkrivanje”, ljubitelji vina poseldnjih pet godina je po mišljenju Bore Jovića, vlasnika, dokaz da je publika zainteresovana i znatiželjna da vidi i upozna „novi srpski vinski svet”.

– Kao i da otkrije posebnost niškog vinskog neba i teroara – specifičnost našeg određenog vinskog podneblja, smatra on.

U te posebnosti Jović ističe da su „Malčini” vinogradi na nadmorskoj visini iznad 500 metara što ih svrstava u planinske vinograde: visina, položaj iznad magle i u hladnijim noćima.

– Sve to, prelilo se na karakteristike našeg vina, ističe Jović, čija su vina pravljena od grožđa iz sopstvenih vinograda, poput bele tamjanike od crnog grožđa, osvojila brojne nagrade u regionu i na Balkanu.

Vinarija „Malča” u svojoj turističkoj ponudi „Putovanje kroz vreme” nudi čak četiri ambijentalne ture: Rimska kuća (vino iz glinenih amfora kakvo je pio i car Konstantin Veliki), srednjovekvne starosrpske ukuse i doživljaje – Nemanjića kuća, čari srpskih podruma sa početka prošlog veka (poput onih iz kraljevina Srbije, SHS i Jugoslavije) i naravno blagodeti savremenih vinarija iz ovog milenijuma.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.