Saveti nutricioniste za brzu hidrataciju organizma

Redovna hidratacija je veoma bitna za naše zdravlje. Ne samo leti kad je vrućina, već tokom cele godine. Voda u proseku čini 70 odsto našeg organizma, u kome se svi procesi odvijaju njenom zaslugom.

Ključno pitanje kod hidratacije organizma je koliko je unosa tečnosti potrebno kako bi se zadovoljile dnevne ljudske potrebe.

„Preporučena dnevna doza vode je dva litra za žene, odnosno tri litra za muškarce. Dodatno, trudnice i dojilje bi takođe trebalo da povećaju unos tečnosti, otprilike do tri litra na dan. Fizički aktivne osobe, u zavisnosti od vrste aktivnosti i njenog trajanja, imaju još veću potrebu za tečnošću, čak i do četiri litra“, naglašava Koraljka Novina Brkić, nutricionistkinja kompanije Nestlé.

Voda je nezamenjiva, ali nije jedini izvor tečnosti za naš organizam

Iako dva do tri litra tečnosti zvuči mnogo, ohrabruje činjenica da se u ukupnu količinu tečnosti koja je neophodna za ljudsko telo, računa i ona koju unosimo kroz razne napitke, voće, povrće i drugu hranu.

Čak i kafom doprinosimo hidrataciji jer ona pojačava potrebu za vodom. Takođe, prirodne mineralne vode odlično gase žeđ, a dobar je predlog da svoju vodu obogatite kolutićima šargarepe, krastavca, ili joj dodate limun, nanu…

Ne zaboravite da unos alkohola u organizam dovodi do brze dehidratacije, pa bi zato uporedo trebalo da konzumirate i dosta vode. Enzimu koji razgrađuje alkohol u organizmu potrebna je voda kako bi se taj, za nas toksin, razgradio na manje komponente.

Hranom unosimo i do 20 odsto tečnosti u organizam

Sveže voće, povrće, mleko i mlečni proizvodi, supe, razni „smutiji“, predstavljaju hranu koja najviše doprinosi unosu tečnosti. U slobodno vreme, dok uživate, gledate film, provodite vreme sa prijateljima, umesto grickalica, poslužite se voćem koje je bogato vodom: lubenice, dinje, breskve, nektarine, bobičasto voće, sočne jabuke i kruške, kao i svi citrusi.

Teška i masna jela zamenite ili obogatite salatama: paradajzom, krastavcem, svežom paprikom, vrstama zelenih salata, pa čak i sirovim spanaćem. Ukoliko želite, pustite mašti na volju i iskombinujte voće i povrće tako što ćete pripremiti osvežavajući šejk.

Ne zaboravite na mleko i mlečne proizvode poput jogurta, kefira, kiselog mleka, čak i napitke koji su zamena za mleko u veganskoj ishrani. Svoj obrok započnite supom, ili neka ona bude vaš izbor za laganu večeru.

Nedovoljna hidratacija može da ima negativan uticaj na zdravlje dece

Opšte je poznato da su deca fizički vrlo aktivna, često se dešava i da zaborave da su žedna, a to dovodi do brže dehidratacije. Neadekvatno i nedovoljno unošenje vode može da ima nepovoljan uticaj na zdravlje mališana, uključujući i njihov kognitivni razvoj i rezultate u školi.

Koraljka Novina Brkić ističe da je savršen izvor hidratacije voda, ali preporučuje da deca piju sveže ceđene sokove, a da izbegavaju gazirane napitke i slatke sokove.

Takođe, Novina Brkić govori i o značaju projekta „Zdravo Rastimo“ koji u Srbiji zajednički sprovode kompanija Nestlé i Savez za školski sport Srbije: „Ovaj projekat edukuje osnovce o pravilnoj ishrani, njenom planiranju, uticaju hrane na telo, ali i o važnosti fizičke aktivnosti. Posebno se naglašava važnost unosa vode u organizam mališana, i to osam čaša dnevno.“

Nezavisno od godišnjeg doba, zaključak je da je unos tečnosti neophodan, jer time svom telu pružamo zaštitu i omogućujemo mu kvalitetno funkcionisanje tokom celog dana, bez obzira na vrstu i oblik dnevnih aktivnosti, uzrast i pol.

Recept za salatu od lubenice za dve osobe:

Jednu krišku lubenice narežite na manje kocke, sitno iseckajte pola krastavca, dodajte mocarela sir, nekoliko listića nane, dve šake svežeg spanaća, dve šake rukole, maslinovo ulje, kašičicu sirćeta, a za kraj pola šake lešnika ili oraha koje ste prethodno prepržili i usitnili. Savet: za salatu birajte manje slatku lubenicu ili njene manje slatke delove, kako ne bi dominirala ukusom salate.