Saveti nutricioniste za osobe sa poremećajima regulacije šećera 1Foto: Pixabay/Daria-Yakovleva

Glikemijski indeks (GI) je brzina kojom se povećava nivo šećera u krvi posle uzimanja određenih namirnica, zavisi od količine i vrste ugljenih hidrata u njima i od količine dijetnih vlakana.

Određuje se u odnosu na glukozu cije je vrednost GI =100.

GI može biti:

▪︎ nizak do 55 – jogurt, mleko, skoro svo voće, razno povrće, ječmeno integralno brašno, koštunjavo voće…
▪︎ srednji 56-69 – banane, kajsije, kuvana cvekla, raženo i heljdino integralno brašno…
▪︎ visok preko 70 – lubenica, beli pirinač…

U svakodnevnoj ishrani ne isključujemo sve namirnice već pravilnom kombinacijom utičemo na GI npr. ako želimo za doručak ovsene pahuljice čiji je GI 50, prelićemo ih sa jogurtom čiji je GI 14. Ako pravimo voćnu salatu mešamo voće sa srednjim GI banana, ananas, kivi, sa voćem sa niskim GI, grejp, višnje, jagode…

Takođe, proteini i masti u obroku utiču na brzinu povećanja nivoa šećera u krvi. Ponekad ista namirnica može imati različiti GI.

Kuvanjem se glikemijski indeks za pojedine namirnice povećava. Sirova šargarepa ima GI=35, a kuvana GI= 80. Pasirani krompir ima veći GI nego ceo krompir. Kuvani krompir 65, pire krompir 80, a pečeni krompir 95.

Autorka je diplomirana nutricionistkinja i Bahova praktičarka. Više detalja na linku njenog instagram naloga.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari