Saveti za roditelje: Koliko, koje i da li uopšte treba deci dopuštati da igraju video igre?

U roditeljstvu, čini se da koristimo reč „ne“ sve vreme: Ne, ne možete da doručkujete Kinder jaje; Ne, ne možemo da kupimo konja; Ne, ne možeš da ostaneš budan celu noć…

„Koje video igrice treba da igra moje dete?“

Kao i filmovi, sve video igre imaju starosnu granicu i vredi obratiti pažnju na to.

Ako detetu ne dozvolite da gleda film sa ocenom +18, onda ni ono ne bi trebalo da igra takvu video igricu.

Šta preporučujemo?

Možda želite da pogledate igre za decu koje podstiču decu da stvaraju, kao što su Minecraft, LittleBigPlanet, Lego Worlds ili Super Mario Maker.

U njima dete koristi svoju maštu, a vi se osećate manje krivim što ne svira violinu ili ne uči razlomke.

Super Mario Maker je odličan za podučavanje dece o umetnosti i dizajnu igara, a možete zajedno da gradite i testirate nivoe.

„Koliko dugo moje dete treba da se igra?“

Američka akademija za pedijatriju preporučuje da se deci mlađoj od 18 meseci ne dozvoljavaju bilo kakve video igrice ili uopšte vreme ispred ekrana, a ne više od jednog sata dnevno nakon toga do pete godine.

Ne postoji predloženi broj sati za decu od šest i više godina, ali imajte na umu da  nešto više od nekoliko sati dnevno verovatno nije dobra ideja – 90 minuta se smatra razumnom gornjom granicom.

„Koji je najbolji način da se deca udalje od ekrana?“

Jednostavno postavite vremensko ograničenje.

Dajte im petominutno upozorenje pre isteka vremena, tako da imaju šansu da sačuvaju svoj napredak.

Budite čvrsti, ali razumni; ako im zaista treba samo još jedan minut da završe igru ili pobede, pokažite velikodušnost.

SAVET: Za mlađu decu, koristite kuhinjski brojač da biste postavili dogovorenu granicu i stavite ge negde gde mogu da ga vide (ne pored njih – možda neće moći da odrede vreme, ali nisu glupi).

„Šta uraditi ako njihov prijatelj igra Grand Theft Auto V?“

Kako reći drugom roditelju da ne želite takve igre u prisustvu svog deteta?

Najbolje je biti iskren, ali ne previše iskren.

Naglasite da govorite isključivo o svom detetu – objasnite da vas brine koliko je zrelo, koliko je lako podložno uticaju, da li je spremno da vidi nacističkog zombija pretučenog na smrt.

Mala izloženost dece takvim video igrama verovatno neće pretvoriti vaše dete u manijaka ili ubicu.

Zaključak

Kao i kod većine aspekata roditeljstva i ovaj se svodi na kombinaciju donošenja informisanih odluka.

Naoružajte se činjenicama – saznajte više o Pegio-ovom sistemu ocenjivanja i naučite kako da koristite roditeljski nadzor na svojoj konzoli (Xbox One, PS4 i Nintendo Svič, kao i tableti i telefoni – Internet Matters ima zgodan vodič).

Verujte svojim instinktima kada je u pitanju ono što je najbolje za njih.

Najvažnije, zapamtite da su video igre briljantne i mogu biti odlične za decu. One nas mogu naučiti kako da stvaramo, kako da igramo i kako da gubimo.

One su uzbudljive, inspirativne, zastrašujuće, lepe i smešne, ponekad sve u isto vreme.

Najviše od svega, one su zabavne. A našoj deci to treba.

Izvor: Geek.hr