Šćekić: U procesu proizvodnje hrane nastane 26 odsto gasova sa efektom staklene bašte

Kako je objasnio u serijalu razgovora Vidokrug, potrebna je velika količina vode da bi se hrana proizvela, pa tako kada bacamo hranu, bacamo i vodu.

Onda se ona, budući bogata organskim jedinjenima, oceđivanjem i atmosferskom kišama sliva u podzemne vode, a potom kroz reke do okeana.

Za proizvodnju hrane potrebne su i pozamašne površine zemljišta, zbog čega dolazi do povećane seče šuma i gubitka biološke raznovrsnosti, dodao je Šćekić.

Odlaganje otpada od hrane na nesanitarne deponije stvara ozbiljne probleme, tako što njenim raspadanjem dolazi do isparavanja metana koji proizvodi efekat staklene bašte i predstavlja značajno veću opasnost od ugljen-dioksida.

“Na globalnom nivou, jedna trećina proizvedene hrane uopšte ne stigne do tanjira ili postane otpad od hrane”, ukazao je Šćekić.

Prema njegovim rečima, građanin Beograda svakog dana prosečno baci oko 300 grama jestivih ostataka hrane, što je gotovo 28 kilograma na godišnjem nivou.

Kako je precizirao, “najviše bacamo ono što najviše koristimo, a to je povrće, više od 10 kilograma, potom voće, oko osam kilograma, a posle toga idu hleb i peciva sa četiri i po, meso sa oko tri i po kilograma, dok najmanje bacamo mlečne proizvode, svega oko 0,7 kilograma“.

Šćekić smatra da je jedan od najčešćih razloga za bacanje hrane to što se pripremi previše hrane ili je ostane suviše posle obeda, a često se dešava i da se hrana pokvari.

U isto vreme, ukazao je Šćekić, godišnje se u Beogradu po glavi stanovnika, prilikom pripreme obroka, baci i gotovo 80 kilograma nejestivih ostataka hrane, poput kora i ljudski.

Kako bi se rešio problem bacanja hrane, on savetuje da se reguliše stvaranje viškova hrane, tako što će se ljudi „kreativnije izraziti“ u kuhinji i probati da naprave nova jela od postojećih namirnica, a neke od njih se mogu i zamrznuti i tako produžiti rok trajanja.

Šćekić priznaje da problem bacanja hrane nigde u svetu nije savršeno rešen, ali ističe da u mnogim zemljama sveta, pre svega u Evropskoj uniji (EU), postoje različite inicijative koje se bave načinima smanjenja bacanja hrane.

U proteklih nekoliko dana, kako je podsetio, videli smo da će na nivou EU doći do promene označavanja rokova trajanja, što je jedna od mera da se smanje količine bačene hrane.

Šćekić se, pri tome, pozvao na primer Francuske u kojoj je maloprodajama zabranjeno da bace hranu, već moraju da je doniraju, ukoliko je i dalje upotrebljiva, inače slede drakonske kazne.

“Definitivno postoje mehanizmi. Ono što naravno maloprodaja i proizvođači mogu da urade jeste da doniraju hranu posredstvom banke hrane, što se i kod nas dešava na izvesnom nivou, ali postoji daleko veća potreba od onoga što se trenutno donira”, zaključio je Šćekić.