Sećanje na prošlost

U znak sećanja i zahvalnosti onima koji su prokrčili put do slobode koja je proklamovana 1. novembra 1962. u Alžiru, glavnom gradu Demokratske i Narodne Republike Alžir, podignut je velelepni „Spomenik mučenicima“ (Makam Ešahid). Svojevrstan „spomenik neznanom vojniku“ uzdiže se na Hili, brdu sa koga se pruža pogled na luku Alžira i okolna područja. Dosežući 97 metara uvis, kao silan izliv žala, Makam Ešahid dominira pejzažom grada. Posetioci mogu da šetaju po prostranom platou i ispod kolosalnog spomenika, u čijem je podnožju Muzej mudžahedina. Mnogo spomenika veličanstvenom spoljašnošću i dobro dekorisanom unutrašnjošću podseća posetioce na bogatu prošlost grada. „Spomenik mučenicima“ otvoren 1982, na 20. godišnjicu nezavisnosti zemlje, privlači monumentalnošću strukture. Makam Ešahid čine tri prelepe razgranate palme od betona koje se na 45 metru spajaju da bi držale kružnu kupolu. Svaka palma predstavlja sektor zaslužan za razvoj zemlje, naime njenu industriju, fascinantnu kulturu i uspešnu poljoprivredu. Pri dnu palmi se nalazi statua alžirskog vojnika. Svaki od njih predstavlja jednu etapu u borbi Alžira za nezavisnost, iz vremena početnog otpora francuskoj okupaciji, iz perioda oslobodilačkog rata 1954-1962, te pripadnika sadašnjih oružanih snaga. U podnožju spomenika je večna vatra koju čuvaju vojnici. Ispod spomenika je Muzej mudžahedina koji prikuplja i čuva predmete koji se odnose na alžirsku borbu za nezavisnost. U Muzeju se nalazi i oprema kojom je jugoslovenski snimatelj Stevan Labudović od 1959. do 1962. ovekovečio na filmskoj traci surovu borbu alžirskog naroda za nezavisnost. Labudovića (89), smatraju filmskim okom alžirske revolucije. Tokom rata za oslobođenje Alžira, on je imao efikasno oružje – kameru. Njom je širio istinu o surovom ratu za oslobođenje zemlje koja je bila četiri puta veća od kolonijalne sile Francuske. Labudović, fotoreporter i kamerman „Filmskih novosti“ je u Alžir prebačen sa idejom da u toj zemlji bude dva meseca, za koliko je imao i dnevnice. Ostao je, međutim, do konačne pobede alžirske revolucije pozne 1962, odbijajući da primi novčane naknade. U staklenoj vitrini od ružinog drveta i ebanovine su izloženi Labudovićeva ratna kamera sa drvenom stativom, nekoliko foto-aparata, kožna torba, opasač, rolne filma i kutijice u kojima su ti filmovi razvijani. Tu su i fotoreporterski prsluk i vojnička kapa koja je, impregnirana od znoja i pustinjske prašine, u jednom trenutku zadržala parčiće gelera da ne ozlede teže Labudovića, doajena dokumentarnog filma i fotografije posle Drugog svetskog rata na prostoru bivše Jugoslavije.