Seizmolog pojasnio šta je izazvalo katastrofu u Turskoj: „Te zone su odgovorne za najsnažnije potrese na Zemlji“

„Ove pukotine su ponekad male i tanke kao pramen kose, ali mogu biti dugačke i stotine kilometara, kao što je rased San Andreas u Kaliforniji ili Anadolijski rased u Turskoj. Obe su vidljive iz svemira“, piše Livescience, a prenosi Net.hr.

Vrste raseda

„U zavisnosti od pomeranja, postoje tri tipa raseda: normalni, reverzni i skliznuti. Svaki tip je rezultat različitih sila koje guraju ili povlače Zemljinu koru“, rekao je seizmolog Nikolas van der Elst.

Kada ploče klize horizontalno jedna pored druge, a vertikalno pomeranje je vrlo malo ili potpuno odsutno, dolazi do raseda.

Rased San Andreas i Anadolijski rased u Turskoj, koji su izazvali katastrofalan zemljotres ove godine, spadaju u klizne rasede.

Prostor nastaje između normalnih raseda, dve ploče se razdvoje i rastegnu koru pravći pukotinu. Velika rasedna dolina u Africi je primer takvog raseda, piše Net.hr.

Kada jedna ploča klizi preko druge, dolazi do obrnutih raseda i obično se nalaze u zonama sudara gde tektonski pokreti ploča stvaraju planinske lance kao što su Himalaji ili Stenoviti gorovi.

Šta je „rased“?

Rasedi su mehanički diskontinuiteti stenske mase, po kojima se odigrava kretanje.

Do njih dolazi usled pritisaka u stenskoj masi. Prilikom rasedanja dolazi do kretanja blokova (krila) raseda.

Rasedi klizanja su vertikalni, a normalni i reverzni rasedi se često javljaju pod uglom u odnosu na površinu Zemlje. Različiti stilovi kretanja ploča mogu se kombinovati u jedan događaj, kada se jedna ploča pomera i vertikalno i klizno tokom zemljotresa.

Svi rasedi su vezani za kretanje Zemljinih tektonskih ploča, a najveći rasedi označavaju granicu između dve ploče. Iz vazduha izgledaju kao široke zone deformacije.

„Granice ploča stalno rastu i menjaju se“

Van der Elst je objasnio: „Granice ploča stalno rastu i menjaju se, što dovodi do toga da razvijaju krivine i čvorove, koji onda stvaraju još raseda“.

Zone subdukcije su granice na kojima je jedna tektonska ploča „podvučena“ ispod druge. Ove zone su odgovorne za neke od najjačih zemljotresa na Zemlji. Zemljotres Tohoku u Japanu 2011. i onaj kod obala Indonezije 2004. uzrokovani su pucanjem raseda u ovim zonama.

Neke linije raseda često mogu biti uže nego što su dugačke ili duboke. Na dubini manjoj od 80 kilometara od površine Zemlje dešava se većina zemljotresa, a najdublji zemljotresi se dešavaju u reverznim rasedima oko 600 kilometara ispod površine.

Za ponor dubok 7,2 kilometra u okeanu kod obala istočne Indonezije, u Bandijevom moru, naučnici znaju skoro sto godina, ali donedavno nisu mogli da objasne zašto je ovaj ponor toliko dubok.

To je najdublja tačka u okeanu koja nije rov – rovovi nastaju prilikom subdukcije