Selfi – pozitivan ili negativan društveni fenomen?

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Debilan drustveni fenomen

2. Iritantan (fenomen) svakako!

3. Egzibicionizam najjadnije vrste. Drazi su mi oni sa mantilima. Bar su koliko toliko malobrojniji, imaju neki licni, kakav-takav stav. I hrabrost. Okolina je na selfiju samo da bi neko istakao sebe. Samopokazivanje pred svojim i tudjim plemenom. Na nesrecu, jako uspesno. Isticu se mestom gde su bili, novim kolima, novim i starim sisama… cak i ruckom. Da sam se rodila kasnije i da sam danas tinejdzerka, mozda bih i ja to radila, bar neko vreme, ali to bi jos uvek bilo to. Kakva cudna ideja da sam ja merilo normalnosti. Dobra strana selfija i fejsbucenja kraj Moravu je to sto je ogolio svet. Ne trebaju ti filozofi od stare Grcke do Hegela. Samo kliknes i vidis budalastine na sve strane. Buducnost na dlanu.

4. Dok nije bilo selfija mislila sam da za ovaj svet ima nade. Ne znas s kim zivis pa se nadas.

5. Selfi je najstrasnija pojava koju sam videla u mojih pedeset godina, koja mi i danas drzi strah u kostima. Iz cuga vidis sva interesovanja tih ljudi, kako dozivljavaju realnost, sta im je vazno a sta totalno bezvredno, sta im je smesno… i na kom je nivou samostalno misljenje, intelektualna nezavisnost i duhovna sloboda (na kom je nivou sta?). I shvatis da koliko god da je neko obrazovan, hrabar, zna i ume, inteligentan, vredan…dzaba ti je to sve kad su za volanom zelje koje su okrenule kameru prema svom nosu (a bogami i tanjiru, grudima, guzi i frizurama u gacicama, pa i dublje u frizuru videcete i ako ne trazite). Tinejdzeri me ne interesuju bas previse. Od njih se ocekuje tako nesto, mozak im jos raste. Teoretski ima nade. Najstrasniji su mi selfiji ostarelih a neodraslih. Izbegavam ih kao nosioce neke strasne mentalne bolesti koja je neverovatno infektivna. Vidis ga kroz prozor autobusa i gotova si! Zao mi je dece koja tek treba da odrastu. Moras prirodno da razmisljas kao Sopenhauer da bi se odbranio a svi ce te zvati zaostala budala. Tezak zadatak. I bolan. I usamljen. Ni Sopenhauer to ne bi uradio tek tako. Mozda i nikako.

6. Ja mislim da je sa tacke gledista onih koji su se rodili i odrasli u danasnjoj, postpornografskoj eri, selfi normalan. U potpunom je skladu sa njihovim nacinom razmisljanja i delanja. Za nas rodjene pre ere Porn Misljenja to je sramota, blam, nezrelo, jadno i zalosno. I to je to. Sve je u tacki gledista. Kao sto abortus za zenu koja ne zeli dete nije ubistvo i sva je srecna i radosna kad eliminise fetus od dva meseca (napravi selfi ispred bolnice sa kezom i napucenim usnama), a za zenu (nekad i tu istu) koja izgubi dete od dva meseca ali koje zeli, ta ista stvar je zivotna tragedija. Ubi se od placa. A selfi, kako ti pada na pamet, ludaco?

7. Selfi….Uvek i obavezno 🙂