Šest stvari koje treba da znate o postporođajnoj depresiji

Tekst je preuzet sa portala „Najbolja mama na svetu“.

Mogu se iskusiti osećanja i razmišljanja koja je teško priznati i sebi a kamoli drugima. Ipak, eksperti nas uveravaju da je sve to svojstveno mnogim ženama. Razgovaramo o postporođajnoj depresiji. Evo šta treba da znate:

1. Postoporođajna depresija može da se desi i vrlo često se i dešava

Mnogi ljudi veruju da je postoporođajna depresija retka. Zapravo, 15-20% novih mama (što bi bilo oko 1,500 žena u Srbiji) svake godine, oboli od ove bolesti a neke studije pokazuju da bi broj mogao biti i veći. Postporođajna depresija je vrlo česta. U stvari, ovo je postporođajna komplikacija broj jedan. Dakle, niste sami.

2. Postporođajna depresija je samo jedan vid perinatalne mentalne bolesti

Perinatalni poremećaji u ponašanju (ili poremećaji tokom babinja) uključuju i predporođajnu depresiju, postoporođajnu depresiju, postporođajne OKP (opsesivno-kompulzivne poremećaje), postporođajnu psihozu i postporođajne postraumatske poremećaje. Svako je slučaj za sebe i postoje razni simpotomi koje možete ali ne morate iskusiti u periodu tokom trudnoće i posle porođaja. Oni uključuju:

• tugu
• promene raspoloženja
• teškoće u koncentraciji
• ljutnju i bes (na sebe i/ili one koji vas okružuju)
• manjak interesovanja za stvari u kojima ste uživali
• poremećaje spavanja i jela
• napade panike
• maniju
• preteranu brigu o bebi
• uznemirujuće misli o tome da ćete povrediti sebe ili svoju bebu
• glavobolju i problem sa stomakom
• krivicu
• osećanje da nikada niste trebali da postanete majka ili da nećete biti u stanju da to uradite
• halicinacije i slično.

Foto: FreeImages/Anna B.

3. Simptomi depresije se mogu javiti u bilo kom periodu trudnoće ili tokom čitave prve godine posle rođenja bebe

Perinatalni mentalni poremećaji se mogu javiti već u trudnoći kao i u bilo koje doba u prvih 12 meseci posle dobijanja bebe. Normalan period navikavanja na bebu posle porođaja obično traje oko 2-3 nedelje. Ukoliko imate neke od gore navedenih simptoma i oni su ili istog intenziteta ili se pojačavaju i posle 5-6 nedelja posle porođaja, može biti da imate neki vid perinatalnog mentalnog poremećaja. Konsultujte se sa lekarom.

4. Vi niste krivi ni za šta i ničim niste izazvali svoje stanje

Znajte da niste slabi, nemate nikakve defekte i niste loša osoba. Iako ne znamo tačan uzrok ovih bolesti, istraživanja pokazuju da postoji čitav spektar rizičnih faktora od kojih su neki:

• medicinska istorija porodice
• način na koji vaše telo reaguje na hormone
• nivo stresa kom ste izloženi posle porođaja ili u prošlosti
• pomoć koju dobijate u nezi bebe i sl.

Ono što sigurno znamo jeste da to nije vaša krivica. Nemojte osuđivati i kriviti sebe zato što ste dobili čestu i izlečivu bolest.

5. Što pre odete na lečenje to bolje

Novije studije pokazuju da je i fizičko i psihičko zdravlje žena koje nisu bile lečene od postoporođajne depresije kao i njihove dece, vremenom bilo pod negativnim uticajem. Zaslužujete da budete zdravi a i vašem detetu treba zdrava majka. Nema nijednog dobrog razloga za odlaganje traženja pomoći.

6. Nema razloga da kroz postporođajnu depresiju prolazite sami

Svakome je ponekad potrebna pomoć i sada je red na vas. Pronađite profesionalca koji zna sve o ovoj bolesti i koji vam može pomoći da se oporavite. Koliko god da se vi loše osećate i koliko god da vas neke vaše misli i stanja šokiraju, verujte da doktora ništa neće iznenaditi. Potražite i savete i pomoć i od drugih mama. 

Ako sumnjate da bolujete od postporođajne depresije, nadamo se da će vam ove činjenice pomoći. Znajte da je to kroz šta vi prolazite privremeno i izlečivo. Profesionalna pomoć će vas potpuno oporaviti. 

Iskustva mama

Pitali smo nekoliko mama koje znaju da su prošle kroz postporođajnu depresiju da nam opišu svoja iskustva:

A.Ž. (35): “Niko mi nikada nije pričao o postoporođajnoj depresiji. Bili su potrebni meseci da krenem kod psihijatra…Počelo je sa mukom oko hranjenja odmah po dobijanju bebe. On je vrištao i jeo i ništa više…Naravno, to što imam bebu u rukama je bilo jako lepo osećanje i jako ali mnogo sam se mučila da shvatim njegove potrebe, dosađivala sam se i nisam ga volela…Imao je 10 meseci kada mi je doktor rekao šta mi se dešava.“

J.M. (40): “Mnogo sam plakala i samo se sećam da sam plakala. Zašto? Zbog svega, i najmanje gluposti. Osećala sam se krivom za sve, mislila sam da ja ne mogu da budem majka. Nedostajalo mi je sve od ranije – prijatelji, kolege, ludosti iz mladosti. Nisam mogla da se pomirim sa mojom novom situacijom. Doktor mi je rekao da će se sve rešiti samo, da će proći i da je normalno. Bio je u pravu, trajalo je nekoliko meseci a onda je bilo bolje i bolje i sada sam ja ona stara ja.“

K.B. (29): “Osećala sam se usamljeno iako su svi bili oko mene. Iz ove perspektive razumem žene koje pričaju i da su pomišljale da povrede i sebe i bebu. Ta osećanja se moraju podeliti sa bližnjima inače mogu biti ubitačna i progoniti vas kao duhovi. Beba je imala 6 meseci kada sam ja dobila takav napad panike da nisam mogla da je nahranim ceo dan. Suprug me je odveo kod lekara, porodičnog prijatelja koji mi je, u neku ruku, spasao život. Informišite se, ne plašite se i ne oklevajte da tražite pomoć.“

I.V. (31): “Nisam očekivala niti ikada pomislila da će me snaći nešto slično. Počelo je odmah po rođenju bebe. Mislila sam da je beba toliko ružna da nisam mogla ni da je gledam. Stidela sam se sopstvenih misli. Nisam mogla da spavam, mislila sam da će nešto da se desi bebi, a ja neću čuti. Nisam smela da zaspim. Nije htela ni da sisa, mislila sam da oseća da sam ja užasna majka. Moja mama mi je pomogla puno, nagovorila me da zajedno pričamo sa doktorom i psihijatrom i oni su mi objasnili da se to može desiti svakoj ženi posle porođaja. Ali, da sam ranije išta znala, ne bih se plašila svojih osećanja i onoga što sam osećala prema bebi.“