Šimpanze i starenje – sličnosti sa socijalnim životom ljudi

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Simpanze su pravo simpaticne..Tekst lep ,naucnici su dokazali da smo postali od majmuna da Gospod ne postoji I da je religija opijum za narod .Da li je to poenta ove price? Koliko ce vremena proci Dok se naucnici na samrtnom odru ne uvere da nismo srodnici Samo s majmunima nego nas vezu neraskidive veze sa citavom prirodom I vasionom ,da mi jesmo jedno ,pepeo ,oblik ,zivot,materija i impuls?Da smo povezani u celinu.Da planeta dise jedan vazduh I isto ,limitirano vreme trosi? Naucnici imaju svoju misiju ,doktrinu ,da smo zivotinje slicne primatima majmunima.Ta opsesija traje od Darvina …Jesu u doba Tiranosaurusa ,Dinosaurusa postojale simpanze? Verovatno Jesu.Donele ih rode…

   1. Kakva analogija! Za doktorski rad. Je li u doba Commodore 64 postojao iPhone? A u doba Colossusa i desifrovanja Enigme Snapdragon875? U doba telefona sa brojcanikom, Samsung Galaxy S10? Nisu prvo nastali potonji, pa se iscudjavamo kako. I u tehnici postoji evolucija tehnologije, od prostije ka slozenijoj. Boze ko koristi kompjuter, ali ne pada mu na pamet da ga u duhu principa i verovanja preskoci i zivi kao Amis.

2. Dokazana je opstepoznata cinjenica da sa godinama postajemo promisljeni i nismo vise spremni da sa zarom idemo u konflikte i ratove jer smo videli kako se to u proslosti zavrsavalo! Da li ste videli babu od 90 godina vozaca formule 1? Pa naravno da stri ne idu ni u diskoteke! Sve je jasno a pustimo kritike Darwinove Toerije evolucije jer je ona Kreacije potpuno besmislena!

3. Koja je ključna razlika? Pošto se u svom jeziku koriste znacima a ne simbolima jedna generacija majmuna počinje tamo gde je i predhodna generacija počela, nema napretka! Jedna beba nije ljudsko biće dok ne počne da se služi simbolima, dete roda Homo sapijens postaje ljudsko biće samo ako je uvedeno u red pojava koje predstavlja kulturna simbolička matrica. Za „kulturnu životinju“ čoveka – reči – su i znak i simbol – a sve to vodi ka nadbiološkoj evoluciji. Najbolji primer koji na to ukazuje je slučaj Helene Keler koja je zbog bolesti oslepela i ogluvela u ranom detinjstvu pa je kao dete rasla bez simboličkog dodira sa bilo kim. Bila je „tvrdoglava, nedisciplinovana i neobuzdana mala životinja“ sve dok je terapeutkinja Saliven nije specijalnim metodama naučila da razlikuje, na primer, pojam: „krčag“ od „vode“ jer tek sa tim simboločkim dodirom započinje razvoj artikulisanih ideja. Slučajnost pronalazak vatre i konzumiranje kuvane hrane direktno su uticali na našu evoluciju, jer se smanjenjem organa za varenje čovečiji mozak uvećao oko tri puta. Međutim to uvećanje nije bilo uniformno mozak se uvećao samo u određenim regijama – to su sada – centri za “upravljanje”: govorom, šakom, predviđanje/planiranje – ti su centi “stvorili” Homo sapijensa. Naša glava (razvijala se oko 50 milona godina) je više od simboličkog izraza čoveka, ona je postala izvor naše kulturne evolucije pomoću koje preživljavamo.