Neprimetni moždani udar: Ovo su simptomi

Ovaj tip moždanog udara takođe se naziva prolazni ishemijski napad (TIA) ili mini-moždani udar, jer se simptomi javljaju privremeno i nestaju bez trajnog oštećenja mozga u roku od 24 sata, piše N1 Zagreb.

Neprimetni moždani udar, takođe poznat kao subklinički ili tihi moždani udar, nastaje kada se mali ugrušak formira u mozgu i privremeno blokira protok krvi.

Uzroci nevidljivih moždanih udara: Ateroskleroza i drugi faktori rizika

Ovaj tip moždanog udara često se naziva i prolazni ishemijski napad (TIA) ili mini-moždani udar. Iako simptomi ovog tipa udara mogu nestati u roku od 24 sata bez trajnih oštećenja mozga, oni zahtevaju hitnu medicinsku pažnju.

Najčešći uzrok neprimetnih moždanih udara je stvaranje ugrušaka koji blokiraju protok krvi u arterijama koje snabdevaju mozak. Ovi ugrušci često nastaju u drugim delovima tela, kao što su srce ili vrat, i zatim putuju do mozga.

Iako neprimetni moždani udar može biti bez vidljivih simptoma ili mogu se pojaviti samo privremeni simptomi, on predstavlja ozbiljno zdravstveno stanje.

Glavni uzrok ovih udara je ateroskleroza, stanje u kojem se plakovi nakupljaju unutar arterija.

Visok krvni pritisak, dijabetes, pušenje, gojaznost i nasledna predispozicija su faktori rizika za neprimetne moždane udare.

Kao što smo već istakli, prolazni ishemijski napad ili neprimetni moždani udar ima za glavni uzrok privremeno smanjeno snabdevanje krvlju određenog dela mozga. Najčešći uzrok je privremena blokada krvnih sudova uzrokovana krvnim ugruškom.

Simptomi neprimetnog moždanog udara: Slabost, gubitak vida i druge manifestacije

Simptomi neprimetnih moždanih udara mogu biti slični simptomima pravog moždanog udara, ali obično su blaži.

Uobičajeni simptomi uključuju iznenadni gubitak vida ili zamagljen vid, iznenadnu slabost, utrnulost na jednoj strani tela, poteškoće u govoru ili razumevanju, vrtoglavicu, gubitak ravnoteže i intenzivnu glavobolju.

Ovi simptomi često mogu proći neprimećeno ili se pripisati umoru ili manje ozbiljnim stanjima.

Važno je prepoznati simptome neprimetnih moždanih udara i tražiti hitnu medicinsku pomoć kako bi se sprečili budući moždani udari.

Neprimetni moždani udar karakteriše prisustvo simptoma sličnih pravom moždanom udaru, ali su obično blaži.

Prepoznavanje neprimetnog moždanog udara predstavlja izazov zbog nedostatka očiglednih znakova.

Pacijenti mogu doživeti blagu slabost, privremeni gubitak ravnoteže ili blage smetnje vida.

Ovi simptomi često prolaze neprimećeno ili se pripisuju umoru ili manje ozbiljnim stanjima. Međutim, iako su simptomi suptilni, neotkriveni moždani udar može imati dugoročne posledice na zdravlje mozga i povećati rizik od budućeg moždanog udara.

Simptomi prolaznog ishemijskog napada (TIA) se razlikuju ne samo po intenzitetu, već i po trajanju.

Prema definiciji, simptomi obično nestaju u roku od 24 sata, često unutar nekoliko minuta ili sati.

Ipak, uprkos privremenom trajanju simptoma, neotkriveni moždani udar predstavlja važan upozoravajući znak i ukazuje na povećani rizik od budućeg moždanog udara.

Tipični simptomi uključuju:

Iznenadni gubitak vida ili zamagljen vid.
Iznenadna slabost.
Utrnulost u licu, ruci ili nozi na jednoj strani tela.
Poteškoće u govoru ili razumevanju.
Vrtoglavicu.
Gubitak ravnoteže.
Intenzivnu glavobolju.

Iznenadna slabost ili oduzetost na jednoj strani tela može se manifestovati kao slabost mišića lica, ruke ili noge na jednoj strani tela. Studija objavljena u časopisu „Stroke“ 2018. godine ističe da je slabost tela ključni rani znak moždanog udara.

Poteškoće u govoru i razumevanju mogu se manifestovati kao teškoće u izgovaranju reči, nejasan govor ili teškoće u razumevanju tuđeg govora, kako je istaknuto u časopisu „Journal of the American Heart Association“.

Intenzivna glavobolja koja se naglo pojavi bez prethodnih simptoma može biti jedan od mogućih ranih znakova moždanog udara, prema istraživanju objavljenom u časopisu „JAMA Neurology“ 2020. godine.

Gubitak vida na jednom ili oba oka, zamagljen vid ili dvostruki vid mogu biti rani znaci moždanog udara. Studija objavljena u časopisu „Neurology“ 2012. godine naglašava da su simptomi povezani.

Međutim, drugi mogući uzroci nevidljivog moždanog udara su:

Ateroskleroza: sužavanje lumena arterija usled nakupljanja plaka na njihovim zidovima, što otežava protok krvi i povećava rizik od stvaranja ugrušaka.

Embolija: formiranje krvnih ugrušaka ili delova plaka na drugim mestima u telu, poput srca ili vrata, koji putuju kroz krvotok do mozga.

Kardiovaskularni poremećaji: određeni kardiovaskularni problemi kao što su atrijalna fibrilacija ili srčani zalisci mogu povećati rizik od stvaranja ugrušaka.

Visok krvni pritisak: hipertenzija povećava rizik od oštećenja krvnih sudova i stvaranja ugrušaka.

Druga medicinska stanja kao što su dijabetes, visok holesterol, bolesti bubrega, upalne bolesti krvnih sudova i određene genetske predispozicije.

Kada dođe do neprimetnog moždanog udara, važno je odmah reagovati na simptome. Hitna medicinska intervencija je neophodna. Osoba koja iskusi simptome treba odmah potražiti medicinsku pomoć radi utvrđivanja uzroka simptoma i primene neophodnog tretmana kako bi se sprečili budući moždani udari.

Simptome ne treba zanemarivati ili potcenjivati jer mogu biti upozorenje za kasniji moždani udar. Oko 10% ljudi koji su imali neotkriveni moždani udar dožive moždani udar u roku od 90 dana, prema istraživanju. Rano prepoznavanje i lečenje mogu smanjiti rizik od budućih moždanih udara.

Dijagnoza uključuje detaljno ispitivanje simptoma, istoriju bolesti i različite dijagnostičke testove. Lekari mogu koristiti slikovne testove mozga poput magnetne rezonance (MRI) ili kompjuterske tomografije (CT). Takođe se mogu sprovesti dodatni testovi poput dopler ultrazvuka ili angiografije.

Lečenje tihog moždanog udara usmereno je na prevenciju budućih moždanih udara, s obzirom na to da simptomi obično nestaju u roku od 24 sata ili ranije. U zavisnosti od uzroka i individualnih faktora rizika, lečenje može uključivati propisivanje antikoagulansa radi sprečavanja stvaranja ugrušaka.

Dijagnoza i tretman neotkrivenog moždanog udara: Hitna medicinska intervencija

Dijagnoza uključuje detaljno ispitivanje simptoma, istoriju bolesti i različite dijagnostičke testove, kao što su magnetna rezonanca (MRI) ili kompjuterska tomografija (CT).

Lečenje se usredsređuje na prevenciju budućih moždanih udara, što može uključivati propisivanje antikoagulansa, regulisanje krvnog pritiska i nivoa holesterola, kao i promenu načina života.

Nakon neprimetnog moždanog udara, važno je preduzeti korake kako bi se smanjio rizik od budućih.

Važni faktori koji mogu pomoći u smanjenju rizika od moždanog udara su:

Kontrolišite krvni pritisak: Redovno merite krvni pritisak i pratite njegove vrednosti. Ukoliko imate visok krvni pritisak, primenite promene u načinu života, ishrani ili terapiji lekovima.

Održavajte zdravu ishranu: Konzumirajte voće, povrće, integralne žitarice, nemasne proteine i zdrave masti. Smanjite unos soli, zasićenih masti i šećera, kao i hrane bogate konzervansima. Takođe, preporučuje se konzumacija ribe bogate omega-3 masnim kiselinama.

Bavljenje fizičkom aktivnošću: Redovna fizička aktivnost, kao što je hodanje, trčanje, plivanje ili vožnja bicikla, može smanjiti rizik od moždanog udara.

Prestanite pušiti: Pušenje duvana povezano je s povećanim rizikom od moždanog udara.

Kontrolišite nivo šećera u krvi: Dijabetes može povećati rizik od moždanog udara. Pratite nivo šećera u krvi, pridržavajte se smernica za ishranu i uzimajte propisane lekove.

Održavajte zdravu težinu: Prekomerna težina i gojaznost su povezani s povećanim rizikom od moždanog udara.

Smanjite stres: Pronađite načine za upravljanje stresom, kao što su vežbe opuštanja, meditacija, joga ili pronalaženje hobija koji pružaju zadovoljstvo i opuštanje.

Redovni zdravstveni pregledi: Redovne posete lekaru mogu pomoći u praćenju zdravlja, identifikovanju faktora rizika i ranoj dijagnostici potencijalnih zdravstvenih problema koji mogu povećati rizik od moždanog udara.

Primenom ovih faktora možete smanjiti rizik od moždanog udara. Važno je voditi zdrav način života i redovno se konsultovati s lekarom kako biste pratili svoje zdravlje.