Simptomi tromba u nozi: Kada hitno pozvati lekara?

“Posebno su skloni ugrušcima oni koji imaju maligne bolesti, a ako neko ima rak na terapiji i još je dobio koronu, rizik od tromba je duplo veći. Svakako moraju biti na preventivnoj terapiji. I ljudi nakon covida, posebno oni koji imaju povišen D-dimer i dugotrajnu upalu, uvek imaju preventivnu terapiju – prvo injekcije, pa tablete”, kaže za portal Nova.rs kardiolog Arsen Ristić.

Simptomi tromba u nozi

Dr. Ristić govori i kako prepoznati prve znakove krvnog ugruška i time sprečiti posledice. Pre svega, to zavisi od mesta na kojem se pojavljuju ugrušci.

“Tromboza se obično javlja kod proširenih vena na nogama. Tada noga natekne, postane bolna, pomodri ili pocrveni. Radi se o ozbiljnim tegobama pa pacijent odmah odlazi na pregled. S druge strane, pojava tromba u plućima praćena je gušenjem, bolovima u grudima, ponekad gubitkom svesti i iskašljavanjem krvi. I onda zbog svega toga pacijent uglavnom odmah dođe na pregled jer su tegobe takve.”

Dr. Ristić kaže i da se trombovi mogu pojaviti i na drugim mestima, na primer na krvnim venama srca, pa tada dolazi do infarkta, ili u crevima, iako se obično neće pojaviti u zdravom delu krvi, već nakon preloma noge ili kuka, dugotrajno ležanje…

Pritom, napominje, trombovi ne moraju biti veliki, iako su svakako opasni. U tom slučaju ugrušci izazivaju osećaj nedostatka vazduha, gušenja, a to može zavarati pa se simptomi ne prepoznaju, posebno kod gojaznih osoba.

Promene se u tom slučaju vide na EKG-u, u krvnim nalazima, ultrazvuku srca, a dijagnoza se postavlja kombinacijom tih analiza, kaže prof. dr Ristić.

“Obično u hitnoj službi dnevno budu jedan do dva pacijenta koji imaju sumnju na plućnu emboliju, a ti su krvni ugrušci za nas najopasniji i najvažniji”, kaže dr Ristić i napominje da je plućna embolija peti najčešći uzrok smrti u svetu.

Dakle, ako osetite neki od simptoma koji upućuju na krvni ugrušak, svakako posetite lekara.

Takođe, krvne ugruške treba pratiti na vreme i tako ih sprečiti.

Iako krvni ugrušci ne poznaju rasu, pol ili godište i mogu pogoditi bilo koga, još uvek postoje stanja koja nose povećan rizik od stvaranja tromba. Uz povrede i operacije i obolele od raka, tu su i kontracepcijske pilule, hormonska terapija, trudnoća, gojaznost, dugotrajno sedenje, naročito prekrštenih nogu, pušenje, hronične bolesti srca, pluća, dijabetes…

Zato se uvek preporučuj da se hranite se zdravo, odnosno izbegavate gojaznost, izbegavate pušenje i dugo sedenje – ako ste na poslu satima za računarom, s vremena na vreme ustanite i protegnite noge, savetuju na web stranici StoptheClot.org.

U slučaju da je potrebna terapija, obično se koriste antikoagulansi poput fraxiparina za razbijanje tromba. Lekovi koji razređuju krv. Ali, ništa ne treba preduzimati na svoju ruku i uvek se treba obratiti lekaru koji će odrediti najbolje rešenje.