Svako bi poželeo da u takvom pejsažu sagradi letnjikovac.
Obronke Južnih Karpata pokrivaju gusta četinarska šuma i retki proplanci, sa kojih se pruža impresivan pogled na dolinu reke Prahova.
Tu je, u okolini manastira Sinaja, sagrađenog krajem 17. veka, pored potoka Peleš, i budući rumunski kralj odabrao mesto za svoj dvorac.
Princa Karla Hoencolerna izabralo je rumunsko plemstvo da zameni princa Kuzu, koji je ujedinio Moldaviju i Vlašku i postavio osnove rumunske države.
Kuza je, inače, bio ljubavnik majke kralja Milana Obrenovića, Elene Katardži, za koju je rumunska književnica Elena Vakaresku napisala da je „najlepša žena koja je ikada postojala“.
Iste godine kada je došao u Rumuniju, novi vladar, sada Karol, pozvao je evropske arhitekte da naprave planove za dvorac Peleš.
Kamen temeljac postavljen je 1875. i dvorac je građen sve do 1914. godine, kada je Karol preminuo. Iako nema tipičnih obeležja rumunskog graditeljstva, arhitekte Johanes Šulc i Karel Liman stvorili su, kombinacijom kamena i drveta, dvorac iz bajke.
Dvorac ima sto šezdeset prostorija, čiji su zidovi obloženi raskošnim drvenim panelima, sa ceremonijalnim dvoranama, muzičkom, koncertnom i pozorišnom salom i apartmanima kralja i kraljice.
Kraljevski život u dvorcu započeo je 1883. godine. Karol, pruski oficir, „uvek zakopčan do grla“, prepustio je organizaciju života supruzi, kraljici Elizabeti.
Kraljicu i atmosferu u dvorcu opisali su Pjer Loti, francuski avanturista i putopisac, i pomenuta Elena Vaskaresku, kraljičina dvorska dama.
Loti je pisao o kraljici „u čijem osmehu je svetlost večite mladosti“ kao književnici, jer je ona pod pseudonimom Karmen Silva objavljivala romane, pesme, pripovetke i aforizme.
U dvorcu su se okupljali pisci i umetnici, uključujući i čuvenog rumunskog kompozitora i violinistu George Eneskua, koga je kraljica pratila na klaviru.
U koncertnoj dvorani kraljica je svirala na orguljama, ali zli jezici kažu da je imitirala sviranje, dok je u drugoj prostoriji svirao pravi umetnik.
Vakaresku piše i o boravku u dvorcu srpske kraljice Natalije Obrenović, zabrinute što joj svakodnevno ne piše sin Saša.
Pošto je kraljevska familija u Pelešu provodila letnje mesece, on je imao i političku funkciju.
Dvorac je čuvao uspomenu na kraljevu zaslugu za pobedu u bitki kod Plevne, koja je otvorila put rumunskoj nezavisnosti.
U Pelešu je doneta odluka da se Rumunija u Prvom svetskom ratu pridruži saveznicima, što je imalo za posledicu da Nemačka okupira deo Rumunije, uključujući i dvorac, u kome je u toku rata živeo feldmaršal Fon Makenzen.
Između dva rata, Peleš je bio svedok smenâ na prestolu – od kralja Fedinanda do njegovog unuka, Mihaja i sina, Karola Drugog.
Posle Drugog svetskog rata, poslednji rumunski kralj, Mihai, iz Peleša je otišao u Bukurešt da se, pod pritiskom kominista, odrekne prestola.
Komunistička vlast je Peleš pretvorila u muzej i mesto poseta svetskih državnika, uključujući i Tita. Iako su dovodili goste, Elena i Nikolae Čaušesku nisu nikada prenoćili u dvorcu. Peleš je 2006. godine vraćen Mihaju, koji ga je iznajmio državi da bude muzej.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
