Sinaja 2 (Rumunija): Saga o kraljicama i kraljevima

Ferdinand, stidljiv i povučen, zaljubio se u dvorsku damu kraljice Elizabete, Elenu Vaskaresku. Pošto je ustavom bilo zabranjeno da se pripadnici kraljevske kuće žene Rumunkama, Ferdinanda su oženili unukom engleske kraljice Viktorije, Marijom. Za njih je pored Peleša sagrađen dvorac Pelišor.

Kraljica Viktorija je oklevala da mladu sedamnaestogodišnju Misi pošalje u „nemoralno bukureštansko društvo“, ali se ova u njega brzo uklopila i igrala istaknutu ulogu – postala je „najvoljenija rumunska kraljica“. Dominirala je i na dvoru – francuski ambasador pisao je da „u dvoru postoji samo jedan čovek – kraljica“. Imala je literarne ambicije, sa zapaženim knjigama o rumunskoj tradiciji i o svom životu. Bavila se humanitarnim radom za vreme Prvog svetskog rata, a neki kažu da je imala zasluge i za priznavanje novih granica Rumunije na Versajskoj konferenciji.

Ferdinand i Marija su za deset godina izrodili šestoro dece, od kojih je prvo, budući kralj Karol Drugi, rođen u Pelišoru. Izgleda da brak nije bio harmoničan, pa se za kraljicu Mariju vezuje niz ljubavnih avantura, manje ili više otvorenih. Bilo kako bilo, Ferdinand je sinove i kćeri odgajao kao svoje, a posebno je bio vezan za drugu kćer Marioaru – Minjon, buduću jugoslovensku kraljicu Mariju Karađorđević. Kralj Aleksandar je u Pelišoru, na Božić 1922. godine, verio Marioaru u prisustvu kraljevske porodice i rumunskog patrijarha. 

Kako to ponekad u dinastijama biva, prestolonaslednik Karol odao se raskalašnom životu i u potaji, u Odesi, oženio građanku Zizi Lambrino. Brak je odmah poništen, ali on je posle kratkotrajnog zakonitog braka sa grčkom princezom Elenom uplovio u još jednu morganatsku vezu sa Magdom Lupesku, zbog čega je morao da se odrekne prestola. Na presto je, posle smrti kralja Ferdinanda došao Karolov zakoniti šestogodišnji sin Mihai. Predomislivši se, Karol je srušio namesništvo svog sina i vladao Rumunijom deset godina do Drugog svetskog rata. Pod pritiskom profašističkog režima maršala Antoneskua odrekao se prestola i otišao u izgnanstvo sa gospođom Lupesku, skrasili su se u Portugalu. 

Ni Mihaj nije bio bolje sreće sa prestolom. Iako je preveo Rumuniju na stranu saveznika u Drugom svetskom ratu, prognan je i živeo je u Švajcarskoj sa suprugom i pet kćeri. Komunistička vlast predala je Pelišor na korišćenje piscima i umetnicima. Posle sloma komunizma, dvorac je vraćen dinastiji i sada je muzej, u koji je preneto srce kraljice Marije. Najstarija Mihajeva kći Margarita postala je „čuvar rumunske krune“. Mihajevom odlukom, unuk Nikolae, sin mlađe ćerke Elene, lišen je titule prestolonaslednika, jer je dobio ćerku iz vanbračne veze. Karolov unuk Pol Lambrino bori se za titulu, a i suprug princeze Margarite, rumunski glumac Radu Duda izgleda da ima nekih pretenzija. Za sada piše knjige o dvorcima i biografije rumunskih kraljica.