Sindrom izgaranja na poslu i zvanično poremećaj

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Od dvanaest godina radnog staza koliko sam uspeo da izguram u ekonomiji nebesne Serbije sedam je bilo burn out u fulu i nisam uopste originalan. Ostalo su bili strajkovi, cekanja na otpremninu, period fall out-a na poslu. Praksa me je ucila da se stres masovno leci alkoholom ali ne kao u Japanu ili u UK na kraju radne nedelje nego svakog dana pre tokom i posle radnog vremena. Kod privatnika nisam imao takav ikspirijens. Tu se radilo 12 casova dnevno, istina samo pet dana u nedelji i uvek spremno da se iskace kroz prozor ako naidje inspekcija rada. Srecom, radilo se u prizemlju. U proseku za deset puta manju lovu nego osamdesetih. Od Vucica sam mladji pet godina, od Dacica cetrnaest. Sa Vucicem sam tu negde, malo manje kose, malo vise sedih u cinizmu ne mogu da se merim. U odnosu na Dacica izgledam kao neko ko nije dovoljno spirao burn out kvalitetnim tekucinama. U odnosu na Kostunicu sam ko baba predsednika pokreta ujedinjenih antialkoholicara Srbije. Bice da je genetika, kakav stres, kakav burn out.

   1. Ja izgurao 39 godina. Stara garda navikla da radi pošteno. Ovo sad je ludilo. Pijem 9 lekova plus insulin dva puta dnevno . I kažu da sam zdrav i da mi ništa ne fali.

2. Kako da ne bude izgaranje kad je svet potpuno oboleo. Ne zna se više šta je šta. Ne zna se šta je dobro, šta je loše ponašanje, šta je pristojno šta je nepristojno. Ono čega se pametan stideo, sad postade poželjno ponašanje. Ono što je nekad važilo za čast I poštenje, sad postade glupost. Snađi se tu a da ne zakačiš BURN OUT.