Sindrom nemirnih nogu

Tegobe se javljaju isključivo u mirovanju, u sedećem ili ležećem položaju, obično uveče ili tokom noći uzrokujući poremećaje sna. Pacijenti ih najčešće opisuju kao mravinjanje, tup bol, svrab, pritisak, napetost, težina, zavijanje, hladnoća ili paljenje, grebanje i slično.

Delimično ili potpuno prestaju pokretanjem nogu ili pri hodu, a mogu se donekle ublažiti i masiranjem, trljanjem ili udaranjem nogu. Iako bolest nekada spontano prestaje, u većini slučajeva traje doživotno, s tim da težina bolesti može značajno da varira tokom života sa postojanjem dugih perioda bez tegoba, koji mogu trajati i po nekoliko godina. Tegobe mogu biti provocirane toplim napicima, zamorom, boravkom u toploj prostoriji, dužim izlaganjem hladnoći, prestankom pušenja a naročito trudnoćom i to u poslednja tri meseca, kada se bolest može i prvi put javiti. Podjednako se javlja u oba pola i može nastati u bilo kom životnom dobu. Prosečna starost početka je 30. godina, a drugi pik je u sedmoj deceniji. Smatra se da je ovaj poremećaj uzrokovan poremećenim centralnim dopaminergičkim mehanizmima, odnosno smanjenjem dopamina, neurotransmitera koji je odgovoran za pokrete. Od perifernih uzročnika najčešći su deficit gvožđa i folne kiseline i bubrežna slabost.

Ukoliko je poremećaj izolovan, bez postojanja drugih bolesti, govorimo o primarnom sindromu nemirnih nogu u kome genetski faktor može biti značajan. Bolest je sekundarna ako se javi u sklopu drugih bolesti, najčešće u sklopu oštećenja perifernih nerava i kičmene moždine, šećerne bolesti, anemije, bubrežne insuficijencije, reumatoidnog artritisa, hroničnih plućnih bolesti, Parkinsonove bolesti, kao i kod uzimanja ili obustave određenih lekova. Iako ne utiče na dužinu života i ne izaziva invaliditet, a mnogi pacijenti se nikada i ne jave lekaru, bolest bitno narušava kvalitet života uzrokujući teške emotivne poremećaje, depresivnost, čak do suicidalnosti, zatim nesanicu sa posledičnom dnevnom pospanošću i psihičkom iscrpljenošću kao i bračne probleme. Ovaj poremećaj se može dijagnostikovati i uspešno lečiti u Bolnici za neurologiju KBC „Dr Dragiša Mišović Dedinje“. Za dijagnozu bolesti najčešće je dovoljan opis tegoba, ali je vrlo važno isključiti postojanje udruženih bolesti. U lečenju ovog poremećaja sa velikim uspehom se koriste tzv. dopaminomimetiči-lekovi koji podižu nivo dopamina, u prvom redu agonsti dopa receptora, u jednoj večernoj dozi pred spavanje. Od ostalih lekova sa promenljivim efektom se koriste i levo dopa, anksiolitici, antiepileptici, preparati gvožđa i folne kiseline.