Singapur (3): Zabranjeno voće u metrou

Miris ili smrad koji je neko opisao kao „svinjsko g…., turpentin i crni luk ukrašen čarapom nošenom u teretani“ – potiče od durijana.

Nijedno drugo voće nije toliko voljeno (i omrznuto) kao durijan kome je sada sezona. Tropsko voće slatkog i kremastog tela širi snažan miris zbog čega je u nekim azijskim gradovima zabranjeno u javnom prevozu i hotelskim sobama.

Postoji tridesetak vrsta „kralja voća“, ali nisu sve jestive. Najcenjeniji <I>Durio zibethinus<I>, naraste do veličine lubenice uz cenu do 30 američkih dolara po kilogramu.

Durijan ne sprečava Singapur ili Lavlji grad da bude omiljeno sastajalište turista i vodeća destinacija političara, poslovnih ljudi, istaknutih akademskih ličnosti, tragača za avanturama, boraca za zaštitu životne sredine…. Potrebni su vizija i vešto balansiranje da neki grad kombinuje uloge regionalnog finansijskog čvorišta, lidera u tehnološkim inovacijama i uglednog centra visokog obrazovanja.

Singapur to stalno postiže i pokazuje ostatku Azije šta je potrebno da hitra metropola funkcioniše efikasno, bez modernih bolesti, saobraćajnih gužvi, zagađenja vazduha ili gradske sirotinje. Čitav spektar drugih događanja koja prožimaju živahan turistički sektor, od svetskih događanja i visokooktanskih uzbuđenja, do muzeja, restorana, ostrvskih letovališta i šetnji tropskim šumama čine da se posetioci ponovo vraćaju Singapuru koji ubrzano postaje jedno od top odredišta u Aziji.

Singapurom se može projuriti za nekoliko minuta zahvaljujući, pre svega, jednom od najefikasnijih i najrasprostranjenijih javnih prevoza na svetu, sjajnom MRT sistemu. Sa novim metro linijama koje se otvaraju praktično svake dve godine, malo ostrvo je sve pristupačnije za istraživanje. Pošto dobro proučite mapu metroa, nećete imati problema da preletite sa jednog na drugi kraj grada.

Betonske džungle nekada dominante na horizontu polako popuštaju pred zelenim neboderima, koji više deluju kao živi ekosistemi nego kao središta poslovnog života. Revnosno radeći na snu o“Gradu u bašti“, vlasti Singapura ulažu novac u sve veću održivost i zelenilo. Van grada je puno staza za šetnju, mostova u krošnjama tropskog rastinja, mnoštvo divljih životinja. Zeleni dragulj grada, Singapurska botanička bašta je na Uneskovoj listi svetske baštine i predstavlja pluća Singapura.

Kada spoljašnja sparina dostigne vrhunac, stanovnici Singapura vole da provode vreme po dobro rashlađenim mestima gde obavljaju svoju terapiju kupovine. Orčard Roud je kraljica tržnih centara – sa vrhunskim brendovima, mnoštvom kuća visoke mode i nekoliko autleta za svačije potrebe, a češće želje.

Singapur opisuju kao teren za bogate. Međutim, nudi i više od vrhunskih šoping-molova, luksuznih hotela, fine hrane. Singapur ima i treperavu istoriju raznolikih etničkih četvrti, uz mnoge privlačnosti namenjene porodicama, te divnih javnih prostora. Bogatu tradiciju, ukusnu hranu i lokalni karakter u starijim četvrtima možete naći u Maloj Indiji i Arapskoj ulici. U stvari, Singapur na sanskritu znači Lavlji grad.

Opet, u tropskoj večeri je uživanje pojesti makar sladoled u bašti Hotela Rafls, građevine u kolonijalnom stilu iz 1887. U jednom od poslednjih velikih svetskih hotela iz 19. veka, odsedali su Radjard Kipling i DŽozef Konrad, kao i filmska zvezda Čarli Čaplin.