Singapur: Spektakl za posetioca

Kada se napravi duža pauza između dve posete, gradovi postaju potpuno neprepoznatljivi. Razlog zašto mislim da Singapur doživljava manje promena od ostalih megapolisa Azije verovatno je u tome što ga dobro poznajem. Često sam se vozikao gradskim autobusima, spuštao u prečisti metro i ledio u taxijima, često sam sav znojav i lepljiv švrljao gradskim četvrtima pokušavajući da otkrijem nešto novo, bolje rečeno nešto staro, neki spomenik prošlosti zaboravljen od napretka.

Neku kinesku čajdžinicu ili pušionicu opijuma, zapušteni hram, ayurveda apoteku ili drevni bordel sa prenašminkanim damama, neki komadić vremena prošlog. Češće se dešavalo da sam zastajao pred brojnim prodavnicama tehnike, verovatno i nesvesno tražeći Orčard road, blistavi simbol uspeha i prosperiteta državice. Izlozi blistavih šoping molova, restorani i barovi, danas su spektakl za posetioca, a za naš palanački duh to je prava senzacija, koja ponekad izaziva i otrovnu zavist.

Radovao sam se i još uvek se radujem svakom povratku u Lavlji Grad, jer sam siguran da ću uspeti da otkrijem neki njegov novi deo, komad te čudne slagalice što se super uklopila. Takođe se radujem redovnim razgledanjima grada, kada gostima mudrujem o luci i kapetanu Raflesu i o istoimenom raskošnom hotelu ispod čijeg je bilijarskog stola 1902. godine ubijen poslednji tigar na ostrvu. Volim da im pričam o zgradi Parlamenta, kako je zamišljena i izgrađena za kraće vremena i manje para nego što je bilo planirano, što će Srbima zavek ostati misterija. Ali najviše volim da ih povedem u šetnju Botaničkom baštom orhideja.

Velika botanička bašta Singapura ima više segmenata. NJena ukupna površina je 67 hektara, od čega je veliki deo prava prašuma, uz Rio de Žaneiro jedina na svetu u okviru gradskog područja. U delu za orhideje, raste 1000 prirodnih vrsta i još oko 2000 uzgojenih vrsta ovog cveća. Orhideje su uz trave, najuspešnija biljna porodica, poznato je oko 25.000 vrsta biljaka koje pripadaju rodu orhideja. Rastu svuda, osim u ledenom pojasu juga i severa. Često se iznenadimo kada čujemo koje sve biljke pripadaju orhidejama. Na primer, vanila je orhideja, sve tri njene poznate vrste.

Zvanični cvet Singapura, Vanda miss Joakim, takođe je orhideja. Posebna vrsta, koja je pobedila u velikoj konkurenciji među još 39 kandidata, aprila 1981. Godine. Primetio ju je u bašti Jermenke Agnes Joakim, davne 1893. godine i odmah opisao, gospodina Ridli.

Škot Henri Nikolas Ridli, činovnik kolonijalne vlade i baštovan iz hobija, zvani „ludi Ridli“, osnovao je botaničku baštu Singapura 1877. Iste godine je doneo prvo seme i mlade biljke kaučukovca i omogućio im da podivljaju na ovim prostorima. Ubedio je malajske farmere da usvoje njegov način uzgajanja i zasecanja kaučukovog drveta i rezultati su bili zapanjujući. Malaja je postala najveći proizvođač „belog zlata“ – prirodne gume na svetu. Tom i takvom „ludom Ridliju“ možemo zahvaliti što se i danas možemo šetati divnim senovitim prostranstvima uokvirenim neverovatno lepim bokorima cveća…

Odlomak iz knjige „Bukirano“. Autor je kreator dalekih putovanja u agenciji Odeon World Travel