Sinusna bradikardija označava usporen rad srca: Šta su uzroci i kako se leči

Sinusna bradikardija može da se javi tokom velikih vrućina, a ubravo nas veoma toplo vreme očekuje naredne nedelje. Uporen rad srca je problematičan jer može da dovede do padanja u nesvest.

Spori ritam srca može biti fiziološki normalan za neke pacijente, dok frekvencija < 60/min može biti neadekvatna za druge, piše Stetoskop.

Usporen srčani rad ispod 50 u minuti zove se sinusna bradikardija i najčešće je posledica dobre fizičke utreniranosti, smanjene funkcije štitaste žlezde, žutice, starenja i dejstva nekih lekova (digitalis, betablokatori, verapamil, diltiazem i dr.).

Uzrok nastanka

Uzroci mogu biti različiti. Fiziološka sinusna bradikardija nalazi se u sportista i težih fizičkih radnika.

Povećan tonus vagusa uzrokuje sinusnu bradikardiju (san, poremećaji vegetativnog nervnog sistema, povećanje intrakranijalnog pritiska, ikterus, rana faza inferiornog infarkta miokrada).

Reverzibilni uzroci bradikardije su: hipovolemija, hipoksija, H jon acidoza, hipo/hiperkalijemija, hipoglikemija, hipotermija, toksini, tamponada srca, tenzioni pneumotoraks, tromboza (koronarna ili pulmonalna), trauma (hipovolemija, povećani ICP).

Klinička slika

Sinusna bradikardija se najčešće dobro podnosi i nije praćena simptomima. Retko, pri vrlo sporoj srčanoj frekvenci, mogu se pojaviti simptomi u vidu slabosti, nesvestica, presinkopa i sinkopa (kratkotrajan gubitak svesti).
Simptomi i znaci loše perfuzije organa uzrokovane bradikardijom su hipotenzija, poremećaj mentalnog statusa, bol u grudima, kongestivno popuštanje srca, konvulzije, presinkopa, sinkopa, i drugi znaci šoka koji su u vezi sa bradikardijom.

Dijagnoza

Kod sinusne bradikardija na EKG-u sem smanjenja srčane frekvencije nema promena.

Lečenje

Asimptomatska sinusna bradikardija ne zahteva lečenje.
Urgentna terapija potrebna je kod pacijenata sa simptomima i znacima loše perfuzije organa: hipotenzijom, poremećajem mentalnog statusa, bolom u grudima, kongestivnim popuštanjem srca, konvulzijama, presinkopama, sinkopama, i drugim znacima šoka koji su u vezi sa bradikardijom.

Inicijalni tretman podrazumeva fokusiranje spasioca na podršku airway-a i disanja, davanje kiseonika, monitoriranje pacijenta, evaluaciju krvnog pritiska i saturacije oksihemoglobina i postavljanje venske linije.

U odsustvu potencijalno reverziblinih uzroka atropin ostaje lek prvog izbora za lečenje akutne simptomatske bradikardije. Lekovi drugog izbora su epinefrin i dopamin. Treba postaviti transkutani pacing kod svih pacijenata koji ne reaguju na atropin (ili lekove druge linije ako to ne odlaže definitivno zbrinjavanje). Pacing je takođe indikovan kod pacijenata sa ozbiljnim znacima smanjene perfuzije organa.