Sirija (4): Ostrvo u moru peska

Ušli smo kroz otvor koji se nalazio u steni.

Napravljena od kamena, opremljena je jednostavno sa nevelikim oltarom koji podseća na žrtvenik. U nišama po zidovima su se nalazile originalne vizantijske freske. Zahvaljujući ovoj crkvi Malula je rano postala važan religiozni centar. Svake godine, veliki broj turista i vernika dolaze da je posete.

Prozebli od oštrog pustinjskog vetra prijalo nam je da budemo što duže unutra. Dočekali su nas gostoprimljivi kaluđeri sa bokalom punim crnog vina.

Istorijat ove značajne svetinje slušamo na – aramejskom jeziku! Kad god bi nam dolili vino u srebrne pehare, sve bolje smo ga razumeli. U jesen, kada se održavaju religiozne ceremonije, na vrhovima planina i brda – se pale velike vatre, dok se u centru Malule izvode igre plamena.

Iz crkve se vraćamo u mnogo boljem raspoloženju. Vetar i sneg više nam nije smetao. Svima koji su bili uskraćeni „Isusovom krvlju“ i – čekali nas u autobusu, ljubazni vozač je doneo topli čaj od mente.

Silazimo u dolinu. Na nebu bez oblaka – sunce je zlatilo pesak i crnu, zmijoliku, traku puta. Da li je sve, što smo pre toga doživeli bilo istina ili – fatamorgana, pitali smo se sve do sledećeg izlaska, a to je bilo ubrzo.

Oko trista kilometara od Damaska nalazi se lokalitet grada Palmire.

Prvo što sam ugledala bila je oaza sa beskrajno zelenim krošnjama palmi unutar dugačkog žućkastog zida. Blistava i raskošna, vekovima odolevajući žegi i pustinjskim vetrovima, bleštala je nekad moćna i važna raskrsnica karavanskih puteva – grad Palmira. Prvi put se pominje dve hiljade godina pre Hrista, a prvi stanovnici su Aramejci.

„Antika Grčke i Italije, nije ostavila ništa tako lepo što bi se moglo porediti sa veličanstvenim ostacima Palmire“, rekao je arapski vodič.

Na vrhu golog brda se nalazi tvrđava-osmatračnica. Ispod nje se prostire grad u kome se prepoznaju ruke raznih graditelja, od Hadrijana pa do nepoznatih umetnika. Jedno je sigurno – svi su se svojski trudili da mu podare najlepše palate, amame, pozorišta kupatila, biblioteke… Po lepoti se naročito ističe dugačka Aleja šetališta. Popločana izuzetno maštovitom mozaičkom šarom, i oivičena čak sa dvadeset pet hiljada stubova – predstavlja pravi dragulj.