Skandinavija (1): Nezaboravno putovanje vozom

Neko vreme vozimo se po suncu, a onda nebo posivi. Istovremeno, predeo kao da se prekriva stolnjakom.

Još nigde ni traga od proleća, mnoge livade su pod vodom, zaustavimo se pred starinskom strogom žutom staničnom zgradom sa ženskim poprsjem na slemenu, Vitenberge, a onda zaspim.

Nekada, pri ovakvim putovanjima, oko glave bi vam letela morska pena.

Kod Putgardena, uz pištanje i ispuštanje pare, vagone bi, svezane jedan za drugi lancima, prevozili trajektom do Redbihavena, onda bi odjeknula oštra pištaljka na paru, čađ bi se razletela iz dimnjaka i voz bi nastavio škripeći i ljuljajući se. Danas voz ulazi u ploveći zabavni dvorac pun prodavnica, kafića, svuda mnogo hroma i mermera.

Čarobno mesto gde se sve odvija samo od sebe, računajući i otvaranje vrata i ispiranje WC-a. Posle toga ustalasana brdovita Skandinavija, kućice, krave oko lokve, plava devojčica na biciklu ispred prelaza pruge.

Po podne se vozimo preko malih jezera i velikih mostova. Nebo se razvedrava, sasvim je svetloplavo, na obzorju veliki beli mesec čeka iznad vode. Onda svet lagano postaje sve prazniji.

Moja ruta sad sledi neobičan zaobilazan tok.

Pokušavam da idem tragom boljševičkog vođe, profesionalnog revolucionara Vladimira Iliča Uljanova kad je aprila 1917. krenuo iz disidentskog skrovišta u Cirihu preko Nemačke, Švedske i Finske natrag u Petrograd, tadašnji Sankt Peterburg.

U Rusiji je tada vladala velika pometnja. Radnici koji su štrajkovali marširali su po Nevskom prospektu, svi rodovi vojske su se pobunili, car Nikolaj II je abdicirao, vlast su preuzeli sovjeti vojnika i radnika, ustanovljena je privremena vlada, Februarska revolucija bila je činjenica.

Taj trenutak je Uljanov, poznat kao Lenjin, čekao trideset godina, vrhunac života punog teorija, intriga, progonstava, studija i još više teorija, trenutak kad je jedan mladi Poljak uleteo u njegovu skromnu sobu u Spigelgase 14 uzviknuvši: „U Rusiji je izbila revolucija!“ Bio je to 15. mart 1917, godine.

Svi ruski prognanici stuštili su se tog podneva na kioske kraj Ciriškog jezera i piljili u kratku vest stisnutu između glavnih vesti na drugoj stranici novina Neue Zuricher Zeitung: nedelju dana ranije, 23. februara po pravoslavnom kalendaru, izbila je revolucija u ruskom glavnom gradu.

Duma je uhapsila careve ministre.

Više se nije znalo. Jesu li revolucionari u tuđini bili iznenađeni ovim događajima?

Najblaže rečeno.

Lenjin je, pisala je kasnije njegova žena Nadežda Krupska, bio potpuno u šoku i bereči, „zaprepašćen“.

Kao vođa boljševika trebalo je da o tome bude obavešten, a nije bio.

Menjševici, njegovi protivnici u revolucionarnom pokretu, uzeli su stvar u svoje ruke.

Mora da je bio očajan: propustio je trenutak oko koga se vrteo ceo njegov život. Video je da je dugoočekivana revolucija mogla da se dogodi i bez njega, vođe strogo organizovanih boljševika.

Iz knjige „U Evropi – Putovanje kroz dvadeseti vek“, s holandskog prevele Ivana Šćepanović i Olivera Wieringa. Izdavač: Heliks.