Skijatos (2): Ljubav koja godinama traje

Bilo je vrlo napeto, a poslednje, odlučujuće večeri, pola Skijatosa (barem domoroci) nosilo je oko ruke vezanu crvenu traku u znak podrške Giorgosu Angelopulosu, sa nadimkom Danos! Da li je pekara dobila ime po sestriću, ili sestrić po pekari, ko zna. A vlasnica pekare je gospođa Zdravka, sa čuvenim pitama i krofnama, tako neophodnim gladnim turistima.

U lokalnom bioskopu se i dalje dva puta nedeljno pušta „Mamma mia“, sa Meril Strip, čuvenim mjuziklom snimanim na ovom ostrvlju, i očigledno da još uvek ima dovoljno gledalaca. Ako vam se ne plaća karta, i ne sedi u bioskopu, možete se popeti na plato kod obližnje crkvice i odatle pogledati ceo film. Plaža Kukunaries i dalje izgleda predivno, mada mi se čini da se već došlo do maksimuma redova i kolona sa ležaljkama, i uopšte ne bi valjalo da se još neki deo plaže okupira suncobranima. U zaleđini poznate plaže „Banana“ izvode se veliki građevinski radovi i gradi se neko apartmansko naselje, pa je izgleda nastupila i oseka gostiju ove plaže, koja, uza sve to, i izgleda malo zapuštenije nego inače. Gradski saobraćaj (jedna linija, koja pokriva svih 12 km obalskog asfaltiranog puta) funkcioniše, ali nešto je mnogo ljudi čekalo po stanicama, što nije bilo lako na ovogodišnjih skoro 40 stepeni. I ko se po toj vrućini još seća januarskog snega na Skijatosu? Naših ljudi je, na Skijatosu, bilo zaista prilično, s tim da neki od njih – kako smo čuli kroz priču – dolaze već godinama, a neki bogami i decenijama. Jaka ljubav. A kao izvor informacija o zbivanjima na ostrvu mogu poslužiti i naš zemljak iz Leskovca, koji svake večeri iznajmljuje pogled, kroz svoj teleskop, na neku od planeta Sunčevog sistema (osim Zemlje), ili jedan simpatičan momak, Nišlija, koji reklamira jedan od nekoliko brodova koji vas vode na izlete do Skopelosa, Alonisosa, Evije… ili na kružni put oko Skijatosa. Skijatos, grčki, a naš!