Školama u Srbiji nedostaju stručnjaci koji će se baviti emocionalnom inteligencijom

Na vebinaru se govorilo o značaju emocionalne regulacije kod dece i odraslih, ali i o poremećaju ličnosti, mentalnom zdravlju u socijalnom kontekstu, ulozi roditelja u unapređenju mentalnog zdravlja kod dece i o emocionalnoj inteligenciji.

Specijalistkinja socijalne medicine dr Nevenka Kovačević kaže da je pandemija korona virusa imala negativan uticaj po mentalno zdravlje, kao i otežanu dostupnost zdravstvenim uslugama.

„Nakon pandemije globalna prevencija anksioznih i depresivnih poremećaja, koji su najčešći poremećaji mentalnog zdravlja, porasla je za čak 25 odsto, prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije“, navodi Kovačević.

Kovačević dodaje da su studije pokazale da se prevalencija mentalnih poremećaja tokom pandemije smanjila, ali kako kaže, nije jasno da li će njene posledice ostaviti dugoročan efekat po mentalno zdravlje. Kako navodi, važan cilj kome treba da težimo jeste dobro mentalno zdravlje.

„Ono nam obezbeđuje da razumemo sebe i svoje potrebe, da adekvatno procenjujemo izazove, da tolerišemo nelagodnost, da donosimo odluke, rešavamo probleme, da poštujemo razlike i uvažavamo druge osobe, ali nam daje osećaj samorealizacije, samopoštovanja, dostojanstva, ali i zadovoljstva i uživanja u životu“, kaže Kovačević.

Na vebinaru se govorilo i o uticaju škole na emocionalne reakcije dece. Tom prilikom Ivana Lukovnjak iz udruženja Herc je navela da je za dete veoma stresan izlazak iz njihove zone stabilnosti, odnosno porodice i ulazak u sistem obrazovanja, odnosno škole.

„Potrebno je da se dete adaptira na te nove uslove i da prihvati nova pravila ponašanja, nov način funkcionisanja, a sve to – izlazak iz zone stabilnosti i sigurnosti, ulazak u tu stresnu zonu škole, sa sobom povlači emocionalne reakcije dece“, kaže Lukovnjak.

Lukovnjak dodaje da ovi faktori prouzrokuju prenaglašene i burne reakcije dece. Sa ovim se slaže specijalizant dečije adolescentne psihijatrije i doktorant Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu dr Roberto Grujičić i dodaje da dete ne treba da se posmatra kao odrasla osoba, jer ono ima sopstvena pravila, mogućnosti i poseban emocionalan život.

„Naš mozak sazreva u potpunosti tek u adolescenciji i tek je tada, nakon adolescencije, on spreman da preuzme kontrolu nad emocionalnim životom. Naš mozak do adolescencije uči kako da se nosi sa tom količinom emocionalnog naboja“, kaže Grujičić.

Kod deteta normalno da postoji nemogućnost kontrolisanja socijalnog doživljaja, a da se kao posledica toga javljaju prenaglašene reakcije deteta, smatra Grujičić i dodaje da je na ovom putu ključna uloga roditelja, a da neadekvatno roditeljstvo može ostaviti negativne posledice.

„Najbitnija je uloga roditelja jer roditelj je taj mozak, ta kontrola koja mora da uspostavi jasne i dosledne granice prema detetovom ponašanju kako bi dete bilo u okvirima socijalno prihvatljivog i kako ne bi došlo do ispoljavanja psihopatologije“, navodi Grujičić.

Diplomirana psihološkinja Snežana Mrvić kaže da psihološko zdravlje zavisi od emocionalne regulacije.

„Roditelj od najranijeg detinjstva pomaže u adekvatnoj emocionalnoj regulaciji kod dece, a to se kasnije prenosi u odraslom dobu“, smatra Mrvić.

Prejake emocije su one koje nisu adekvatne, ali svako ima drugačiju definiciju šta je to previše, smatra dr psihijatar Instituta za mentalno zdravlje i klinički lekar na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu Milutin Kositć.

„Ono što može biti problem jeste patologizacija normalnih osećanja, da neka osećanja definišemo kao patološka, iako možda to nisu“, kaže Kostić.

Kostić objašnjava da pomoć nije potrebna samo osobama koje imaju neki mentalni poremećaj i dodaje da to što je nešto neprijatno ne znači da nije zdravo.

„Jedna od hipoteza čemu služi tuga jeste upravo poziv u pomoć drugima“, kaže Kostić.

Prema rečima Lukovnjak važan faktor u razvoju života jesu emocionalna inteligencija i pismenost kod dece. To podrazumeva razumevanje sopstvenih emocionalnih reakcija i prepoznavanje emocija.

„Ono sa čim se u praksi suočavamo u odnosu sa samim učenicima jeste da postoji zaista vrlo nizak nivo emocionalne pismenosti dece. Prvenstveno se to odnosi na to da deca ne umeju da prepoznaju kako se osećaju“, objašnjava Lukovnjak.

Kako navodi, školama nedostaju stručnjaci koji će se baviti emocionalnom inteligencijom i da se to prepozna kao bitan faktor koji utiče na psihičko i fizičko zdravlje dece, smatra Lukovnjak.

Svetski dan mentalnog zdravlja obeležava se svake godine 10. oktobra i ima za cilj podizanje svesti o značaju mentalnog zdravlja kroz različite događaje, programe i aktivnosti. Ove godine se Međunarodni dan mentalnog zdravlja obeležava pod nazivom „Neka mentalno i dobrobit postanu prioritet za sve“.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Danasova škola novinarstva“ koji se sufinansira sredstvima iz budžeta Republike Srbije, Ministarstva za kulturu i informisanje.