Iz Edinburga smo krenuli jutarnjim vozom za Invernes. Bila je nedelja i voz je bio pun navijačica i navijača lokalnog fudbalskog kluba, snabdevenih velikim količinama piva.
Prešli smo most preko reke Firt, čudo mostogradnje, i posle Perta ušli u mitski deo Škotske, Hajlend; Invernes je njegova prestonica. Nešto pre Invernesa, prošli smo kroz polje Kalodena, poprišta zadnje bitke za nezavisnost Škotske, u kojoj je engleska vojska potukla ratnike škotskih klanova, predvođenih Lepim princom Čarlijem iz kuće Stjuarta, istorijske škotske dinastije.
Invernes je najseverniji grad britanskih ostrva, jedan od najboljih gradova za život. Okružio je tvrđavu na bregu iznad reke Nes, koja ističe iz čuvenog jezera Loh Nes.
Tvrđava ima svoju istoriju i dramski momenat – Šekspir je u njoj smestio radnju Magbeta – a dobila je svoj konačni oblik sredinom devetnaestog veka. Ispred je spomenik Flori Mekdonalds, koja je lepom princu, prerušenom u služavku, omogućila da pobegne iz Škotske.
Šetalište pored reke, zaklonjeno drvoredima, vodi do katedrale svetog Andreja, zaštitnika Škotske, koja ima skraćene tornjeve – nisu završeni zbog nedostatka novca, a možda i zbog tradicionalnog škotskog tvrdičluka.
Invernes je skladna mešavina tradicionalnih i modernih građevina. Od istorijskih građevina, pored crkava, preostala je stara viktorijanska pijaca. Ali ima dosta uspomena na prošlost. Jednu beleži ploča na zgradi lokalnog paba, posvećenu ekscentričnom tkaču i pesniku sa kraja devetnaestog veka.
Označen je kao „stvarno najbolji među najgorim pesnicima na svetu“, što se može tumačiti i kao najgori među najgorima; zvao se Viljem Topaz Mekgonagal. Posvetio je pabu i gradu pesmu, čija jedna strofa, u slobodnom prevodu ovog autora, glasi: „O, divan je Invernes grad,/I lepa je reka, priznati sam rad;/Ljubak je pogled s obe strane,/ Dobro je za nečije zdravlje da tu ostane“.
Invernes nudi nekoliko bližih izleta u Hajlend. Moguće je otići u obilazak Spejsajda, gde je na obali reke Spej najveća koncentracija destilerija single malt viskija; na Loh Nes, na celodnevno gledanje u vodu ne bi li se videla ala Nesi ili, pak, na ostrvo Skaj.
Pošto smo procenili da nemamo dovoljno kapaciteta za degustaciju toliko viskija, a da se Nesi verovatno neće pojaviti, Uroš i ja pošli smo na Skaj. Put nas je vodio kroz srce Hajlenda. Ako negde ima čarobnih bregova, sa livadama, niskim rastinjem i šumama, onda su oni ovde; smenjuju se sa jezerima i morskim zalivima. Na dodiru tri zaliva nalazi se tvrđava Eijlan Donen, najslikovitija u Škotskoj, sa bogatom istorijom i rekonstruisanim izgledom.
Skaj je ostrvo sa brdima pokrivenim smeđom travom, tresetištima ispresecanim potocima i strmom obalom. Najveće mesto, Portri, usečeno je u klif, a red raznobojnih zgrada oko luke skriva odlične restorane; dagnje i crno ostrvsko pivo su specijalitet. Dovde je Flora ispratila princa; njihov put je opevan u narodnoj pesmi „Over the Sea to Skye“, za koju je reči napisao Robet Luis Stivenson.
U povratku, put nas vodi pored Loh Nesa. Zaustavili smo se na najlepšem mestu, iznad dvorca Erkart i čekali. Kada se sada nije pojavila, nikada neće.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.