Skrivena pretnja mokrog termometra

Učestalost toplotnih talasa u Srbiji tokom leta se u poslednjih 70 godina gotovo utrostručila.

Naime, trenutno se u Srbiji tokom leta dese dva ili tri toplotna talasa, za razliku od sredine dvadesetog veka, kada je taj broj bio nula ili jedan.

Naša zemlja nije jedina koja se suočava sa značajno većim temperaturama od proseka za ovaj period. Toplotni talasi pogađaju i druge regione sveta, pa je tako, na primer, u Kanadi, u Litonu 29. juna zabeležena rekordna temperatura od 49,6 °C.

Naučnici se slažu da nas, zahvaljujući globalnom zagrevanju, u budućnosti može očekivati sve veći intenzitet i veća učestalost toplotnih talasa.

Visoka temperatura sama po sebi ima brojne rizike po zdravlje ljudi, pogotovo kod hroničnih bolesnika, starih osoba i dece, međutim, dodatnu opasnost donosi pridružena visoka relativna vlažnost vazduha, piše Milica Simonović za portal Klima101.rs.

Usled klimatskih promena u određenim mestima u svetu počeli su da se pojavljuju, mnogo brže nego što se očekivalo, slučajevi udruženih visokih temperatura i visoke relativne vlažnosti vazduha, na koje ljudski organizam ne može da pruži odgovarajući fiziološki odgovor.

Ove pojave zapazili su istraživači sa Univerziteta Kolumbija i opsiali u studiji objavljenoj maja 2020. u naučnom časopisu Science Advances.

Šta je temperatura mokrog termometra?

Ukoliko ste ovih dana pratili strane medije koji su izveštavali o opasnoj kombinaciji visokih temperatura i relativne vlažnosti vazduha, verovatno ste naleteli na termin wet-bulb temperatures. Naime, govori se o temperaturi mokrog termometra, koji je je zapravo običan živin termometar oko koga je obmotana pamučna krpica nakvašena vodom.

Voda sa ove krpice isparava i hladi okolni vazduh, usled čega mokri termometar pokazuje nešto nižu temperaturu od običnog, suvog termometra, koji pokazuje običnu temperaturu vazduha.

Što je razilka u temperaturama na ova dva termometra veća, to je vazduh suvlji.

Količina vodene pare koju vazduh može da primi zavisi od njegove temperature. Što je viša temperatura, vazduh može da primi i više vodene pare.

Kada se vazduh zasiti vodenom parom, tj. u vazduhu se dostigne maksimalna količina vodene pare za datu temperaturu, sva isparavanja se zaustavljaju.

Približavanje temperature mokrog termometra temperaturi suvog termometra ukazuje na povišenu relativnu vlažnost vazduha. Kada su ove temperature izjednačene, vazduh je zasićen vodenom parom, pri čemu se isparavanje vode se krpice, ali i isparavanje znoja sa kože čoveka, zaustavlja.

Topao i vlažan opasniji od toplog i suvog vazduha

Ljudski organizam ima sposobnost termoregulacije, tj. održavanja telesne temperature u optimalnim granicama. Svima poznati mehanizmi jesu drhtanje na niskim temperaturama, kada se stvara toplotna energija u telu, kao i znojenje na visokim temperaturama i isparavanje znoja sa kože, čime se organizam oslobađa viška toplote.

Iako vas znojenje možda ovih dana nervira, dok nas toplotni talasi i dalje pogađaju, ono jeste esencijalno za preživljavanje čoveka na ovako visokim temperaturama.

Međutim, problem nastaje kada se vazduh zasiti vodenom parom i temperatura na mokrom termometru dostigne 35 °C. Tada je relativna vlažnost vazduha toliko velika da krpica više ne hladi termometar, a i znoj sa naše kože ne isprava, budući da vazduh više ne može da primi vodenu paru, te da smo „izgubili” osnovni mehanizam regulisanja telesne temperature.

U situaciji kada ljudski organizam ne može da se ohladi, dolazi do ubrzanog rada srca, rasta krvnog pritiska, a u nekim slučajevima može doći i do otkazivanja rada organa i smrti.

Takvi uslovi nisu samo neprijatni za čoveka, oni su životno ugrožavajući, jer ne postoji mogućnost da se ljudski organizam aklimatizuje na njih.

Pomenuta temperatura od 35 °C prepoznata je kao granična teorijska vrednost temperature mokrog termometra, na kojoj i iznad koje znoj više ne može da rashladi ljudsko telo.

Ipak, istraživanja su pokazala da i niža temperatura mokrog termometra može biti fatalna. Na primer, takav je slučaj bio 2010. kada je u Rusiji zabeleženo na desetine hiljada smrtnih slučajeva povezanih sa izloženošću velikoj toploti, iako temperatura mokrog termometra nije prelazila 28 °C.

Šta nas čeka u budućnosti?

Verovatnoća za prelaženje granične vrednosti mokrog termometra veća je oblastima gde se nalaze velike vodene površine koje imaju tendenciju da se zagrevaju i isparavaju, zasićujući vazduh vodenom parom.

Budući da nas očekuje dodatni rast srednje globalne temperature, uzrokovan antropogenom aktivnošću, a samim tim i učestaliji i intezivniji ekstremni vremenski uslovi, naučnici uz pomoć klimatskih modela predviđaju oblasti gde se u budućnosti može očekivati prelaženje granične vrednosti mokrog termometra.

Ukoliko se ne desi globalna promena i svet ne prestane sa emisijom gasova sa efektom staklene bašte, tj. ne ispuni klimatske ciljeve postavljene Pariskim sporazumom, temperatura mokrog termometra mogla bi redovno da prelazi graničnu vrednost od 35 °C u Južnoj Aziji i na Bliskom istoku, u ovom veku.

U pomenutoj studiji sa Univerziteta Kolumbija analizirani su podaci meteoroloških stanica sakupljani tokom 41 godine. Zaključeno je da su se tokom godina i frekvencija i intezitet ekstremne kombinacije visokih temperatura i relativne vlažnosti vazduha povećavali, a autori istraživanja smatraju da će ovi ekstremni uslovi predstavljati veliki društveni izazov u narednim decenijama.

Tranzicijom sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije, može se smanjiti verovatnoća za javljanje ovih opasnih temperatura, ali stručnjaci sa pravom smatraju da čovečanstvo treba da se pripremi i napravi strategiju za takve ekstremne uslove.

Između ostalog, to bi moglo da podrazumeva da u budućnosti čujemo rukovodioce država kako savetuju ostajanje u klimatizovanim prostorijama u uslovima kada je temperatura veoma visoka ili kada je prekoračena granična vrednost mokrog termometra.