Tim istraživača uzimao je uzorke iz bušotina dubokih preko pet kilometara, kao i iz podvodnih bušotina kako bi konstruisao modele ekosistema i procenio koliko ugljenika organskog porekla ima u unutrašnjosti Zemlje.
Rezultati govore da se 70 odsto Zemljinih bakterija i arheja nalazi ispod njene površine.
Međunarodni tim istraživača tvrdi da je uspeo da dođe do ovih otkrića zahvaljujući razvoju tehnologije i instrumenata koje koriste, a to su bušilice koje prodiru duboko ispod Zemljine kore i usavršeni mikroskopi zahvaljujući kojima se život veoma brzo otkriva.
Pronađeni su i organizmi na 2,5 kilometara ispod površine za koje je ustanovljeno da se tu nalaze milionima godina – i da uopšte ne zavise od Sunčeve energije. Umesto toga, metanogene arheje su pronašle način da stvaraju metan, koji koriste kako bi zamenile ili popravile određene delove tela.
„Najčudnija stvar za mene je da neki organizmi mogu postojati milenijumima. Oni su metabolički aktivni, ali su u zastoju, sa manje energije nego što smo mislili da je potrebno da bi se održao život“, kaže Lojd.
Podzemne biosfere su uslovljene geologijom i geografijom, a njihova ukupna zapremina je, procenjuje se, veća od dve milijarde kubnih kilometara – i očekuje se da će se u budućnosti povećavati.
Naučnici pokušavaju da ustanove granicu preko koje nema života – ali ispostavlja se da, što dublje kopaju, više života pronalaze. Trenutni maksimum je 122 stepena, ali se veruje da će rekord biti oboren novim istraživanjima i sve preciznijim i sofisticiranijim instrumentima.
U međuvremenu, misterije ostaju: da li život nastaje iz dubina Zemlje ili na površini i šta sve to može da nam otkrije o koevoluciji planete koju nastanjujemo?
U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.