Slavski kolač, recept od 4 sastojka

Za tradicionalne slavske kolače bez dodataka aditiva potrebni su sledeći sastojci.

Recept za slavski kolač

Sastojci:

Kilogram brašna
500 mililitara vode
20 gr soli
30 gr kvasca

Priprema:
Pomešajte brašno, vodu, so i kvasac kako biste napravili testo. Ovo je osnovno testo za hleb i kolače.

Nakon mešenja, ostavite testo da odstoji oko 30 do 45 minuta.
Nakon što testo odstoji, ponovo ga premesite.

Sada možete da počnete da oblikujete kolač. Možete da ga pravite od više malih jufkica ili kao jednu veliku celinu.

Ukrasite kolače. To možete da učinite sa pletenicom, klasjem žita, ružom, krstom ili golubom. Svaki ukras ima svoje značenje, kao što klas simbolizuje rodnu godinu, a golub donosi mir porodici.

Važno je napomenuti da se ukrasi prave od beskvasnog testa, koje se sastoji samo od brašna, vode i soli. Ovo će osigurati da ukrasi budu lepi i da ne pucaju.

Slavska gozba

Iako je često u javnosti uvreženo mišljenje da je tradicija slave nepromenljiva, mnogi kulturni elementi su se tokom vremena menjali. Slava se danas ne slavi onako kako se slavila u Srednjem veku, ali njena religijska suština nije promenjena – slava je i dalje hrišćanski praznik kojim se slavi porodični svetac zaštitnik, s verovanjem da on obezbeđuje zaštitu i donosi blagostanje, a prinosi mu se beskrvna žrtva (hleb i vino) i izgovaraju molitve.

Slavska gozba se takođe menjala, postajala je obimnija i bogatija, a poslednje veće promene se vezuju za osamdesete godine, kada gozba postaje veoma obimna, s većim brojem gostiju. Prema rečima dr Miloša Matića,muzejskog savetnika Etnografskog muzeja, postoje i razlike u raznim delovima Srbije i prostorima izvan Srbije gde žive Srbi.

„Na primer, u većini krajeva mesi se jedan kolač. On se negde nosi u crkvu da se seče, negde se seče u kući, a negde sveštenik dolazi u kuću da seče kolač (ovo je najređi slučaj). Ali ima krajeva (npr. šire Pomoravlje) gde se mesi nekoliko kolača. Jedan se seče uveče, kad se ‘čeka slava’, drugi se nosi ujutru u crkvu, treći se seče s gostima kad počnu da dolaze. Ako porodica slavi i narednog dana onda i za taj dan imaju kolač. Osim toga, u Zapadnoj Srbiji, gde je izražen reciprocitet u razmeni gostoprimstava u ceremonijalnim situacijama, izostaje pozivanje na slavu, mada u novije vreme ima takozvanog podsećanja. U Istočnoj Srbiji ili u nekim delovima Vojvodine gosti se pozivaju na slavu, a ima čak slučajeva da se pozivaju buklijom“, ispričao je dr Milošem Matićem, muzejski savetnik Etnografskog muzeja, za City Magazine.

Savremena jela na slavama iz drugih kultura

Na pitanje koje su najveće društvene promene vezane za proslavljanje slava dr Matić kaže „Kao očigledan primer imamo to što su u socijalizmu mnoge porodice u gradovima izbegavale da proslavljaju slavu, ali to opet danas čine. Najbitnija promena jeste to što je u slavskom ceremonijalu danas religijski aspekt malo potisnut, a veći značaj se pridaje slavskoj gozbi, mada, opet, religijska suština slave nije ugrožena. U nekim domaćinstvima ima manje tradicionalnih jela i uvode se neka savremena jela iz drugih kultura, ali hrana ne narušava društveni karakter slavskog obreda. Suština je u društvenim kontaktima u svetom vremenu, tj. u vreme proslavljanja sveca zaštitnika.“

Prema rečima dr Matića održivost slave se za sada ne dovodi u pitanje jer sva istraživanja i praćenja stanja koja se sprovode u okviru delovanja Centra za nematerijalno kulturno nasleđe pri Etnografskom muzeju govore da je porodična slava vitalan element kulturnog nasleđa.

„Slava, kao porodični praznik, predstavlja neku vrstu društvene obaveze unutar porodice. Praćenje stanja slave kao nematerijalnog kulturnog nasleđa ukazuje za sada na to da je reč o vitalnom elementu naše kulture i da nema potrebe za posebnim merama očuvanja. S druge strane, veoma važno u očuvanju slave jeste njeno stalno promovisanje bez osude pojedinih formi proslavljanja i nametanja ‘moralnih normi’ kako slavu treba slaviti“, ističe dr Matić.