Rogaška Slatina je mesto sa najviše gospodskog šarma u Sloveniji. Nekoliko klasicističkih zgrada i jedan socijalistički „soliter“, koji im kvari vidik, jezgro su ovog banjskog grada.
Između njih je manikirani francuski park, a okolu su šetališta.
Voda, bogata magnezijumom, pije se u prostranom paviljonu.
Nema preterane raskoši, kao u austrijskim, češkim ili francuskim banjama, lepota mesta je svedena i opuštajuća.
Da banja ima dugu tradiciju, nije sporno, ali je ipak marketinška legenda da je mineralnu vodu po Apolonovom naređenju otkrio krilati konj Pegaz, čime je zaslužio spomenik u banjskom parku i mesto u grbu grada.
Banju su posećivali i plemstvo i carevi i kraljevi, uključujući i srpske.
U kristalnoj dvorani Grand hotela, nekadašnjeg Lečilišnog doma, nalaze se četiri slike iz 1912. godine austrijskog slikara Šetera.
Na jednoj je naslikan dolazak u banju cara Franje Josifa, 1883 godine.
Na poleđini slike, slovenački slikar Ivan Vavpotič naslikao je 1925. godine dolazak u Slatinu – kralja Aleksandra Karađorđevića.
Rogaška Slatina nalazi se u plitkoj dolini otvorenoj prema reci Sotli/Sutli, na obroncima predalpskih brda, koja se prostiru i dalje na istok, u Hrvatsko Zagorje.
To je oduvek bilo vinogradarsko područje. Ako je i danas u Sloveniji osamdeset procenata vinograda manjih od hektar, onda se može pretpostaviti da je nekada bilo i više malih vinograda.
U ovom delu Štajerske, kao i u Posavskoj dolini i Dolenjskoj, od različitih vrsta grožđa pravili su jedno vino, rubin boje, sa malo alkohola, jakim kiselinama i ukusom jagodičastog voća – cviček.
Popularisao ga je, ni manje ni više, nego „Dječak sa Sutle“, koji je rođen odmah preko reke, u Kumrovcu.
Danas je cviček Slovenija zaštitilau Evropskoj uniji kao vino sa geografskim poreklom i može se praviti samo u Dolenjskom vinogradarskom regionu.
Propisano je da se pravi od crnih sorti žemetovka i modra frankinja i belih, kraljevina i laški rizling.
Naravno, i ovde slovenački marketing igra ulogu, hvaleći cviček kao „jedino vino u svetu koje se pravi od crvenih i belih sorti grožđa“.
Moram da priznam da ja pravim svoje vino na isti način (ali manje kiselo), a da ne govorimo o austrijskom, nemačkom i švajcarskom šileru.
To, naravno, ne može sprečiti male proizvođače i u Sloveniji da prave vino od pomenutih sorti, a kako će se zvati – nije važno; ionako se to vino popije do nove berbe.
Dolina Sutle na slovenačkoj strani podeljena je na dva vinogorja u kojima dominiraju frankovka i laški rizling: šmarsko-virštanjsko i bizeljsko-sremiško.
Vinske kleti u Bizeljskom imaju posebne podrume, repnice, ukopane u silikatni pesak, u kojima se čuva vino.
U podrumu Pinterič pronašao sam na buretu napisanu pouku slovenačkog prosvetitelja, biskupa Antona Martina Slomšeka (školskog druga France Prešerna i prvog slovenačkog sveca), koji je službovao i u Bizeljskom: „Od tega vinca glavca/bolela te ne bo/telo bo tvoje zdravo/ in spanje prav sladko“. Bilo bi preterano da sam to vino probao u kristalnim čašama čuvene staklare u Rogaškoj Slatini; one su za druga vina i druge prilike.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.