Snaga spanaća

Međutim, tajna nije bila u hrani. Bilo je potrebno samo da pomazi magičnu kokošku. Ni ime dotadašnje glavne junakinje, Olive Ojl, nije sugerisalo čitaocima da je maslinovo ulje zdravo već su svi članovi njene porodice imali imena koja asociraju na neku vrstu ulja. A onda je, 1932. godine Popaj prvi put probao spanać. Ovaj čudesni sadržaj konzerve od tog trentuka postao je jedini izvor njegove snage. Godinu dana kasnije pojavljuju se i prvi crtani filmovi o Popaju, a njihova popularnost će napraviti od ovog mornara, ali i od spanaća još veće zvezde. Njegovi mišići će se pretvarati u tenkove, pegle, nakovanje, pesnice u čekiće, a roditelji će pričati deci: „Ako želiš Popajevu snagu, jedi spanać jer on je pun gvožđa.“ Međutim, da li je zaista tako? Mada još niko od njega nije dobio nadljudsku snagu, nedostatak gvožđa dovodi do anemije i slabosti, dok hroničan nedostatak može da dovede i do ozbiljnijih posledica i trajnih oštećenja organa. Sa druge strane, prevelika količina ovog minerala bi mogla da ometa metabolizam, značajno ošteti srce i jetru, ali su ovakvi slučajevi veoma retki jer organizam apsorbuje samo onoliko gvožđa koliko mu je potrebno.

Ovaj mineral u organizam dolazi preko velikog broja namirnica biljnog i životinjskog porekla, a spanać je samo jedna od njih koja se po količini gvožđa ne izdvaja previše od ostalih. U zavisnosti od toga da li se za pripremu jela koristi svež, zamrznut ili konzerviran spanać, kao i od načina pripreme, količina gvoža varira od 3 do 4 miligrama na 100 grama spanaća. Kakvu bi tek snagu Popaj dobio kada bi imao dovoljno vremena da izgricka 100 grama semenki pre nego što krene da pesnicom deli pravdu, ako se uzme u obzir činjenica da se u njima može naći od 8 do 15 miligrama gvožđa. Odlična zamena za spanać bio bi i pasulj, koštunjavi plodovi, džigerica, žumance, crveno meso, kao i bilo koja zeljasta biljka. Međutim, nije samo važno koliko se gvožđa nalazi u određenoj namirnici, već koliki procenat organizam može da iskoristi. Može se reći da postoje dve vrste gvožđa jer se ono u životinjskom organizmu vezuje za proteine, među kojima je i hemoglobin pa je drugačije od onog koje se unosi hranom biljnog porekla. Zašto je slavni crtani mornar izabrao baš ovu biljku? Među brojnim objašnjenjima nalazi se i priča o nemačkom naučniku , Erihu von Volfu, koji je 1870. godine merio koliko se gvožđa nalazi u spanaću, ali je u decimalnom zapisu zarez stavio na pogrešno mesto i iza sebe ostavio podatak da se u 100 grama ove biljke krije čak 35 miligrama gvožđa. Količina ekvivalentna onoj kada biste sa svakih 100 grama spanaća pojeli jednu spajalicu. Prema jednom od tumačenja, mit o velikoj količini gvožđa se decenijama širio zahvaljujući ovom pogrešnom zapisu. Međutim, pre nekoliko godina kriminolog Majk Saton je objavio istraživanje u kome tvrdi da je priča o decimalnom zapisu i sama mit, nastao sedamdesetih godina dvadesetog veka. Sa druge strane, našao je druge stare zapise u kojima su količine gvožđa preterano velike za šta krivi instrumente sa kojima su istraživači radili, a koji su kod spanaća povećavali nivo ovog minerala. Nije slabašni mornar jedini koji je ojačao zahvaljujući spanaću, već i lokalna ekonomija pojedinih američkih gradova i to u vreme Velike depresije. Zahvaljujući njemu je u kriznim godinama povećana proizvodnja i prodaja spanaća. U vreme Velike depresije bilo je važno prehraniti sopstveno stanovništvo i ojačati lokalnu ekonomiju, čemu je doprineo crtani i strip junak koga industrija nije stvorila, ali je umela da ga iskoristi. Tridesetih godina dvadesetog veka Popaj je bio popularniji čak i od Mikija Mausa, a do tada omraženi spanać našao se na trećem mesto omiljene hrane među decom, odmah posle ćuretine i sladoleda. Proizvodnja je porasla za 33 odsto, a ovaj crtani film je iskorišćen i kao reklama za konzerviranje hrane u vremenima kada je bilo pametno čuvati zalihe (Da li ste ikada videli Popaja kako bere spanać u bašti?). U kriznim vremenima spanać je pomoću crtanog filma propagiran i kao dobra zamena za meso koje nije lako kupiti, ali u njemu se krilo i pomalo simbolike kako će pravedan i naizgled sitan čovek uspeti da prevaziđe sve prepreke.

U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs