Sofija Juričan: Često idem biciklom na snimanja

Snimanja po 13 sati

Imam jako malo slobodnog vremena jer još uvek traju snimanja. U poslednje vreme sam vrlo intenzivno igrala predstave i imala dosta gostovanja, što sa Ateljeom i Madlenianumom, što sa predstavom koju igram sa Ivanom Đorđevićem Džudijem. A i snimanja nekad traju i po 13 sati, radila sam celog proleća i uskoro završavam sa snimanjima. Pozorišna sezona je u Ateljeu 212 gotova, tako da ću imati mnogo više slobodnog vremena. Ali ovo malo vremena što sada imam – volim da iskoristim za vožnju bicikla kojim idem čak i na snimanja.

Doručak na setu

Uglavnom nemam jutarnje rituale zato što sam u poslednje vreme ustajala u pola 6 – tik pred polazak na snimanje kako bih mogla što više da spavam, pa jutarnju kafu i doručak obavljam na setu. Kada nemam obaveze, volim da kuvam, da čitam, šetam psa… I redovno vežbam, tri puta nedeljno idem na „body art“ vežbe. To je moje otkriće od pre 5, 6­ godina, koje mi je promenilo i život i telo.

Idealan dan

Kada bih se ujutru lepo naspavala, dok još nije vrućina, sela bih na bicikl i otišla na neki lep doručak pored vode da mogu da se kupam, čitam knjigu, igram jamb… A uveče bih otišla na neki dobar koncert ili dobar film. Ili bih sa prijateljima igrala neke društeve igre. Taj idealan dan bi se svakako završio nekim okupljanjem sa meni dragim ljudima.

Grčka i omiljeni Krf

Nisam puno išla na zimovanja, iako sam skijala kao dete. Zimi nekada odem ili na planinu zbog prirode, ili gledam da posetim neki grad gde je toplije. Volim more i lepo vreme, pa kada je letovanje u pitanju – moja druga zemlja je Grčka. Tamo idem od malih nogu tako da sam obišla većinu ostrva. Na neka sam se čak i vraćala po nekoliko puta, a moje omiljeno ostrvo je Krf. Na njemu sam bila najviše puta, tamo imam i prijatelje i najradije mu se vraćam.

Riblja čorba i kolači bez šećera

Ja dosta kuvam i volim domaću hranu. Najčešće sam „Na kraju sveta“ na Adi, tamo je divna domaća hrana i fantastična riblja čorba, kao i „Kod Renata“, tu sam vrlo čest gost. Skoro sam otkrila mesto „Ćao šećeru“ na Dorćolu i njihove kolače koji su bez šećera, odnosno zaslađeni samo urminim šećerom.

Francuski filmovi i skandinavske serije

Prošle nedelje sam bila na festivalu francuskog filma, stigla sam da pogledam samo komediju „Zauvek zajedno“. Žao mi je što nisam uspela da gledam „Mač sa dve oštrice“ sa Žilijet Binoš, ali ću prvom prilikom. Od serija, jako volim skandinavske. Gledala sam „Ozark“, „The Crown“… Sad gledam „The Staircase“ u kom igra Kolin Firt, kog jako volim. Oduševljena sam i serijom „Područje bez signala“ koja je rađena po romanu i koja me podseća na taj skandinavski stil, samo prilagođen našim podneblju. Oduševljena sam i pričom i igrom mojih kolega.

Pop, rok i džez

Nemam nekog posebnog izvođača kog stalno slušam. Volim raznovrsnu muziku u okviru popa, roka i džeza, sve zavisi od raspoloženja. U svakom žanru se mogu naći izuzetni izvođači, a volim i da čujem i neke nove stvari. Sada niču neki „fusion“ žanrovi i mešavina različitih zvukova, tako da mi je interesantno kad se neko usudi da kombinuje.

„U požaru svetova“ i „Ratnik sunca“

Preporučila bih knjigu „21 lekcija za 21. vek“ i odličnu biografiju Ive Andrića „U požaru svetova“. Zbog fakulteta moram da čitam više nekih stručnih knjiga, ali ću se uskoro okrenuti Vladeti Jerotiću – jako mi je interesantna njegova knjiga „Čovek i njegov identitet“. Nadam se da ću tokom leta uspeti da pročitam i knjigu Živojina Petrovića „Ratnik sunca“.