Sokobanja na pragu prve petorke 1

Voda, zemlja, vazduh, a može i obrnuto ili promešano. U svakom slučaju to su tri nepobediva aduta Sokobanje.

Ovu, sada po poseti najatraktivniju banju u Srbiji, mnogi znaju kao srpski Bad Gaštajn, mada se, malo patriotski, ali malo i praktično sve češće, bar ovde, može čuti da je to preterivanje u korist poznate austrijske banje.

Može se pozvati u pomoć i istorija koja svedoči da su podno Rtnja prvo bile rimske terme, pa turski amam, pa kupatilo knjaza Miloša… Danas je to atraktivna turistička destinacija i za staro i za mlado, za domaće i strano. A mogla bi biti još atraktivnija kada više koristila prirodne adute, uz obavezu njihovog očuvanja. I naravno, organizaciju koja bi tu ponudu upotpunila.

Sa šest geotermalnih ili termalnomineralnih izvora, prirodnih toplih voda, smeštena u kotlini atraktivnih planina, od kojih je Rtanj poznat ljudima širom planete kao jedino sigurno „utočište“ pred smakom sveta, na prosečnoj nadmorskoj visini od 400 metara Sokobanja je izazov za sve vrste turista: od zdravstvenih i rekreativnih do izbirljivih ekoloških. A i za avanturiste ima koječega, lovci odavno ovde imaju čeke, a i ribolovci znaju gde je i kad najbolji ulov, uključujući i pastrmku potočarku koju samo najveštiji mogu savladati.

Ruža vetrova i topla voda, uz ponešto ljudskog poštovanja prirode, Sokobanji su pribavili zvanično naziv prve ekološke opština u Srbiji. Nije ni čudo, jer je na njenom području i niz izuzetnih prirodnih zaštićenih staništa. Tu opet prednjači Rtanj sa specijalnim rezervatom prirode koji pripada jugozapadnom delu Karpatsko-balkanskog planinskog sistema i administrativno pripada opštinama Sokobanje i Boljevac.

Računa se na ovom području ima više od 800 posebnih vrsta i podvrsta bilja, mada mu zvanično pripada 644, što je 18 odsto „taksona“ zabeleženih u Srbiji. Među njima je zaštićena flora kao što su rtanjska metvica, kaćun i kaćun smrdljivi, kohova lincura… I naravno, čuveni rtanjski čaj (Nepeta rtanjensis), a lekovito rtanjsko bilje ima i „zvaničnog“ zaštitnika sv. Jovana Biljobera i praznik branja. Među životinjama tu su nezaobilazni slepi miševi, a na ovom ih je području čak 20 vrsta, što je tri petine svih vrsta zabeleženih u Srbiji.

No, to je za ljubitelje prirode i atrakcija, koji su uprkos izazovima još u manjini, premda i oni uvećavaju broj gostiju koji Sokobanju približava zlatnoj turističkoj petorci. Donekle, kako je nedavno posvedočio resorni ministar Rasim LJajić, zahvaljujući već višegodišnjoj ponudi vaučera za odmor kod kuće; Sokobanja je, u tom smislu bez premca kao najpoželjnija destinacija za domaće goste jer svaki četvrti vaučer ostane u Sokobanji. Mada, ovde su i stranci odavno „domaći“, ne samo u već čuvenoj Vrmdži.

Prošle 2017. godine Sokobanju je posetilo rekordnih 120 hiljada gostiju, ove godine još nije napravljena konačna računica, ali se zna da ih je u prvoj polovini godine bilo više nego lane – domaćih dvostruko, stranih tri puta više. Osim delom nabrojane atraktivne „prirodne“ i zdravstvene ponude, jedan od razloga povećane posete direktor Turističke organizacije LJubinko Milenković vidi u organizovanijem radu. naime, ove je godine u ponudi bezmalo 400 kategorisanih turističkih objekata.

No, to je tek početak ulaska u prvu petorku.

Obaveza – čistija sredina

U „Programu zaštite životne sredine opštine Sokobanja“, konstatovano je da „Sokobanja, kao poznato turističko, klimatsko i banjsko lečilište ima izrazit problem odlaganja otpadnih materija, s obzirom na konfiguraciju, s jedne strane, kao i zbog ograničavajućih faktora izbora lokacije za to i atraktivnih izletišta i izvorišta termomineralnih voda, s druge strane“.

Praktično to znači da se u najskorije vreme mora potpuno urediti prečišćavanje i distribucija pijaće, atmosferskih i otpadnih voda, održavanje čistoće u naseljima, održavanje deponija, održavanje parkova i zelenih površina… Sve to je od izuzetnog značaja ako Sokobanja želi da zadrži epitet zdrave, ekološke komune. Gosti su tu, naravno, važni, ali pre svega žitelji.

Dobitna kombinacija

Turizam i ekologija, uz poljoprivredu, posebno proizvodnju zdrave hrane – strateška su opredeljenja i najveće mogućnosti za brži i održiv razvoj Sokobanje. Koliko su ti potencijalni važni svedoči i dugotrajna prekogranična saradnja koju Sokobanja razvija sa Bugarskom, a kofinansira se projektno iz Instrumenta za pretpristupnu pomoć, odnosno IPA fondova.

Jedan od aktivnih projekata je razvoj marketinškog predstavljanja Sokobanje – što je izuzetno važno ako se zna da za razliku od pomenutih austrijskih banja i slovenačkih termi, banje u Srbiji i dalje bije glas „odmorišta za starije“, penzionerskih svratišta i lečilišta kad se mora. Zahvaljujući ponudi plus, rekreativnoj, sportskoj i kulturno-zabavanoj pre svega, ali i njenoj promociji, taj se imidž može promeniti.

Drugi bitan posao, takođe projektno podržan, jeste prilagođavanje starih objekata, od koji su neki bukvalno iz davnina, za pristup osobama sa invaliditetom, bilo da je reč o urođenom invaliditetu, trajnom ili pak privremenom posle povreda. Ovdašnje geotermalne vode su izrazito dobre za brzo zaceljivanje rana i nema sumnje da su lakša pokretljivost ljudi koji se otežano kreću, zajedno sa boljim predstavljanjem svih resursa Sokobanje i njene okoline dobitna kombinacija.

Projekat „Turizam u službi ekologije, ekologija u službi turizma“ sufinansiran je je sredstvima Opštine Sokobanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari